Пошаљите овај чланак пријатељима

Преносим један текст из „Гласа Јавности“ да видите какви су се све стравични планови искували у „кухињи“ светских моћника, и да је због свега овога око резолуције о Сребреници на сцени класична издаје Србије од стране свих страначких шибицара, и властодржаца и „опозиције“, и запамтите:

Она друга резолуција о злочинима над „свим народима“ је само мамац, важиће само ова прва, конкретна, о Сребреници

Извор:
Глас Јавности

Швајцарац Александар Дорин, пореклом Србин, објавио је књигу "Сребреница – историја једног салонског расизма", у којој "открива лажи о српском народу који је пуних 60 година у континуитету страдао и одједном постао агресор и једини кривац за сва зла која се дешавају у свету".

Он наводи да је користио податке које је добио од многобројних новинара, политичара, стручњака и агената из Европе и Америке, који су учествовали у рату на просторима бивше СФРЈ, а којима доказује да су Срби лажно оптужени за масакр на пијаци Маркале у Сарајеву, гранатирања Дубровника и Сарајева, као и силовање више од 50.000 муслиманки па све до наводног геноцида у Сребреници:

„Неки од њих тврди да су на седницама НАТО чули хвалисања генерала да су разбили Југославију и да је тај план постојао најмање 20 година пре почетка последњег рата“

истиче Дорин за један београдски лист.

Највећу пажњу посветио је случају Сребреница, којим се бавио пуних 14 година, и прикупио је мноштво доказа да су приче и бројке о муслиманским жртвама исконструисане. -Сами муслимански извори потврђују да су приликом повлачења из Сребренице према Тузли њихови војници водили жестоке борбе са српском армијом у којима је погинуло око 2.000 бораца, а они су презентовани као жртве стрељања у Сребреници. Поред тога, на биралиштима широм Европе појавило се око 3.000 имена мушкараца који су наводно стрељани и сахрањени у Сребреници – каже Дорин, који поседује листу са тим спорним именима.

Дугогодишњим истраживањем дошао је до броја од 5.000 наводних убијених који никако нису могли да буду сребреничке жртве јер у то време нису ни били у Сребреници већ негде у иностранству. Дорин указује да се у манипулативну бројку од 8.000 стрељаних убраја и око хиљаду војника који су страдали на ратиштима широм Босне између 1992. и 1994. године.