Rok za žalbu na rešenje o izručenju bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića Haškom tribunalu ističe danas. Svetozar Vujačić, advokat optuženog Karadžića, ranije je najavio da će žalbu poslati poštom pet minuta pre isteka roka. Kada će Karadžić biti isporučen Hagu još se ne zna, jer to zavisi od toga kada će zasedati Vanraspravno veća Veća za ratne zločine.

Vujačić je rekao da koristi krajnji rok za žalbu kako bi Karadžićeva porodica dobila na vremenu da ga poseti u pritvoru u Beogradu. Najužoj porodici Radovana Karadžića, koja živi u Republici Srpskoj, oduzete su putne isprave zbog sumnje da su članovi mreže koja je pomagala skrivanje haškog optuženika.

Advokat porodice Karadžić, koja na Palama čeka ishod konsultacija međunarodnih zvaničnika u Bosni, optužio je mećunarodnog administratora u toj državi za najgrubnje kršenje ljudskih prava. 

U međuvremenu, nekadašnji predsednik Republike srpske saslušan je u vezi njegovre prijave protiv "NN lica" zbog "nezakonitog hapšenja", nakon kojeg je "tri dana bio zatvoren u nekoj prostoriji."

Karadžić saslušan

Zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković saslušao je Karadžića, kao oštećenog, u vezi s njegovim tvrdnjama da je nezakonito uhapšen i tri dana držan zatvoren u nekoj prostoriji.

Karadžićev branilac Svetozar Vujačić je podeno krivičnu prijavu protiv NN osoba zbog "protivpravnog lišenja slobode i nezakonitog držanja Karadžića od 18. do 21. jula".

"Karadžić je tokom skoro dvočasovnog izlaganja zameniku tužioca za ratne zločine Dragoljubu Stankoviću opisao svoje kretanje od 18. jula, način na koji je uhapšen, kako je sproveden u neko njemu i dan danas nepozato mesto", rekao je Vujačić novinarima ispred Specijalnog suda.

Advokat je naglasio da je "potpuno jasno da je Karadžić uhapšen 18. jula i da su netačni navodi tužilaštva za ratne zločine o datumu hašpenja".

Koordinatori Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević saopštili su u utorak da je bivši predsednik Republike Srpske uhapšen u ponedeljak uveče, u okolini Beograda, dok je menjao mesto prebivališta.

Karadžić i njegova odbrana tvrde, međutim, da je uhapšen u petak, 18. jula, u večernjim satima, na autobuskoj stanici blizu Batajnice, kod naselja "13. maj".

Karadžićev branilac je kazao da ne očekuje da će njegov branjenik biti isporučen Hagu pre srede i izrazio uverenje da će žalba koju će danas uložiti na rešenje ispunjenju pretpostavki za izručenje, u okružni sud stići "što kasnije".

Lajčak: Ne vraćamo dokumenta 

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak odbio je zahtev porodice haškog optuženika Radovana Karadžića da im se vrate dokumenta kako bi nekadašnjeg lidera bosanskih Srba posetli u beogradskom zatvoru, navodeći da ne vidi razlog zbog koga je taj problem postao centralna politička tema u Bosni.

„Imaće Karadžići u budućnosti mnogo prilika da vide svoga tatu, ali mnogi Srebreničani neće to nikada moći... Dokumente sam oduzeo kako bi onemogućio mrežu podrške haškim beguncima. Ne vidim zašto je je sada glavno humanitarno pitanje kada će Karadžići videti svog tatu," rekao je Lajčak sarajevskoj televiziji OBN.

Za izdavanje dokumenata porodici nekadašnjeg predsednika Repubike Srpske zauzeo se i premijer tog entiteta Milorad Dodik, koji je izjavio da su „razlozi za sprečavanje izlaska porodice Karadžić iz BiH prestali i automatski im treba vratiti pravo da odu u Beograd i posete ga."

"Svoju odluku ću da promenim kada budem siguran da to više neće pomoći mreži podrške begunaca," rekao je Lajčak.

Advokat porodice Karadžić: Lajčak ne poštuje presumciju nevinosti

Advokat porodice Radovana Karadžića Dragiša Jokić ocenio je da visoki predstavnik Miroslav Lajčak i njegova kancelarija apsolutno ne poštuju presumciju nevinosti kao osnovno načelno krivičnog postupka, što predstavlja najgrublju povredu ljudskih prava članova Karadžićeve porodice.

Prema rečima Jokića, svojim izjavama Lajčak dokazuje da ne poštuje ni pravosudne institucije BiH, pred kojima se protiv članova Karadžićeve porodice vode postupak utvrđivanja odgovornosti za eventualno pružanje podrške haškom optuženiku Radovanu Karadžiću.

„Lajčak pokazuje ko je stvarna vlast u BiH i nanosi veliku štetu ugledu Suda BiH jer je očito da se u ovakvoj situaciji ne može razgovarati o nezavisnosti tog suda, niti o bilo kakvom korektnom postupku protiv porodice Karadžić", rekao je Jokić za RTS Onlajn.

Visoki predstavnik Miroslav Lajčak sinoć je sarajevskoj televiziji OBN izjavio da će svoju odluku o oduzimanju ličnih dokumenata članovima Karadžićeve porodice i zabrani njihovog izlaska iz BiH promeniti tek kada bude siguran da to neće pomoći mreži podrške haških begunaca.

„Imam osećaj da je OHR iznenađen hapšenjem Radovana Karadžića i da im je to čak i krivo jer je sada očito da su dugogodišnja pretresanja i maltretiranja članova Karadžićeve porodice bila potpuno nepotrebna i u cilju opstanka OHR i drugih međunarodnih institucija u BiH. Sem toga, OHR ima problema i sa odgovorom na pitanje šta će sa svim onim ljudima koji su bili na platnom spisku i čiji je zadatak bio da preduzimaju akcije pretresa i praćenja porodice Radovana Karadžića", upozorio je Jokić.

Komentarišući izjavu Lajčakovog zamenika Rafija Gregorijana prema kojoj Radovan Karadžić, na osnovu presuda američkih sudova, žrtvama zločina u BiH duguje nekoliko milijardi dolara i da se zbog toga razmatraju opcije konfiskacije Karadžićeve pokretne i nepokretne imovine, advokat Karadžićeve porodice upozorio je da obaveza nadoknade štete nastaje tek nakon pravosnažnosti krivične presude.

„Ta obaveza je isključivo lična, što znači da za eventualnu štetu može odgovarati samo optuženi, odnosno osuđeni, a nikako članovi porodice ili njihovi rođaci, čiju su kuću prilikom zadnjeg pretresa na Palama premeravali", naglasio je Jokić.

On je takođe upozorio da i iz izjave Lajčakovog zamenika proizilazi da je krivični postupak protiv Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom već završen.

„Gregorijan govori tako kao da se samo čeka pismena presuda kojom će Karadžić biti proglašen krivim za zločine za koje ga terete", zaključio je Dragiša Jokić, advokat porodice Karadžić.

Rok za izručenje Karadžića Hagu 

Donedavno najtraženiji haški begunac, mogao bi biti izručen Haškom tribunalu odmah nakon što Vanraspravno veće Veća za ratne zločine donese odluku o žalbi koju će podneti Karadžićev advokat.

Prema proceduri, to veće ima rok od tri dana da odluči po žalbi. Prema ranijim najavama, odluka bi mogla biti doneta ekspresno, odnosno već tokom vikenda ili početkom naredne sedmice.

Prema zakonu, ne postoji pravo žalbe na odluku Vanraspravnog veća, a konačnu odluku o izručenju donosi ministarstvo pravde Srbije.

Karadžić pre hapšenja Dabić 

Radovan Karadžić uhapšen je 21. jula u okolini Beograda dok se premeštao sa jedne na drugu lokaciju, rečeno je u Savetu za saradnju sa Hagom, ali detalji hapšenja još nisu poznati.

Do hapšenja Karadžić se predstavljao kao Dragan David Dabić, lekar alternativne medicine. Radio u nekoliko beogradskih privatnih klinika i tako zarađivao za život. Držao je predavanja o alternativnim vidovima lečenja i pisao za časopis "Zdrav život". Poslednje mesto njegovog prebivališta bilo je na Novom Beogradu.

Čovek pod imenom Dragan Dabić živi u Rumi i poseduje ličnu kartu sa podacima potpuno identičnim onima koji se nalaze u ličnoj karti pronađenoj kod haškog optuženika Radovana Karadžića. Te dve lične karte razlikuju se samo u fotografiji, rekao je predsednik Saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić.

"Veštačenjem lične karte i obrazaca na osnovu kojih je izdata ustanovićemo da li je u pitanju falsifikat ili je u policiji u Rumi izdat falsifikat", kazao je Ljajić.

Protesti zbog hapšenja Karadžića 

Svakoga dana od kada je uhapšen Karadžić u centru Beograda protestuje nekoliko stotina pristalica bivšeg lidera bosanskih Srba.

Demonstarnti su u više navrata napadali novinare, udarali ih i pretili im. Najgore je prošao snimatelj televizije B92 Boško Branković kojem je u napadu povređena noga.

Njemu su u pomoć pritekli funkcioner radikala Božidar Delić i brat uhapšenog Radovana Karadžića Luka Karadžić.

Iako su organizatori sve vreme pokušavali da smire prisutne kako ne bi došlo do incidenata, grupa mlađih ljudi ipak je provocirala policiju.