Rusko priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije neće oslabiti pozicije Srbije u odbrani Kosova. Svaki slučaj je poseban, kaže ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin, u�razgovoru sa našim urednikom Bojanom Brkićem.

RTS: Poštovani Aleksandre Vasiljeviču, zbog čega je Rusija smatrala da je neophodno da se odluči baš na priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije?

KONUZIN: Juče je Ruska Federacija priznala nezavisnost Abhanzije i Južne Osetije. To je za rusko rukovodstvo bila vrlo teška odluka, ali je Rusija odlučila da to uradi, svesna kolika je njena odgovornost prema bratskim narodima koji su se zbog agresivnog, šovinističkog ponašanja Tbilisija našli na ivici opstanka.

U toj situaciji rukovodstva Južne Osetije i Abhazije, a imamo dokaze da se i Abhaziji spremao napad gruzijske vojske, obratila su se Ruskoj Federaciji s molbom da prizna njihovu nezavisnost.

I Gornji i Donji dom parlamenta RF podržali su inicijativu. Podržalo ju je i rusko javno mnjenje.

Imajući sve to u vidu, predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Obratili smo se i drugim zemljama da slede naš primer.

RTS: Drugim rečima, smatrali ste da je neophodno da priznate te republike kao države, da bi njihova nezavisnost, zajedno sa vašim oružanim snagama, ganrantovala bezbednost stanovništva.

KONUZIN:� Da. Kada smo saznali da su poginule stotine civila, negde oko hiljadu i po ljudi, kada smo saznali da su gruzijski mirovnjaci koji su u sastavu zajedničkih mirovnih snaga� zaduženih da spreče razbuktavanje konflikta,� počeli da pucaju u ruske mirovnjake, shvatili smo da je Gruzija odlučila da reši, ako se može upotrebiti ta reč, problem silom.

Da bismo zaštitili stanovništvo i da bismo zaštitili međunarodno pravo, jer tamo smo bili prisutni na osnovu međunarodnih sporazuma, rešili smo da intervenišemo.

RTS: Dakle, vi ste uspeli da odbranite te republike iako one nisu bile nezavisne. Čemu onda nezavisnost?

KONUZIN: Na teritoriji tih republika žive državljani Rusije. Na tim teritorijama su se pojavili prvi znaci genocida. U tim uslovima, drugo rešenje nije bilo moguće.

RTS: Neki analitičari kažu da je Rusija bila prinuđena da prizna nezavisnost tih republika zato što je postojala opasnost da, na poziv Tbilisija, gruzijske mirovnjake zamene neke druge mirovne snage kojima Moskva ne veruje.

KONUZIN:� To nije tačno. Bilo je razmatrano pitanje promene formata mirovnog prisustva. Rusija nije podržala promenu jer je znala da druga strana u konfliktu neće pristati na promenu. Ona je verovala ruskim mirovnjacima i znala je da Gruzija predlaže takvu promenu koja bi joj dala odrešene ruke u spornim regijama.

RTS: Ipak, postoji pokušaj da se u Gruziji rasporede druge mirovne snage. Ministar inostranih poslova danas je izjavio da ide u Ukrajinu da bi stvorio što širu koaliciju koja će se suprotstaviti agresiji Rusije na Gruziju. Ratni brodovi NATO-a ulaze u Crno more kao i brodovi ruske crnomorske flote. Da li mislite da postoji opasnost da se ponovi situacija slična takozvanoj kubanskoj raketnoj krizi iz 1962. godine, kada je umalo došlo do oružanog sukoba velikih sila? Da li je Rusija spremna da ide toliko daleko?

KONUZIN: Nas veoma uznemirava to što su neki naši partneri, prema potrebama političkog trenutka, spremni da krše postignute sporazume. Rekao sam već da su predsednici Medvedev i Sarkozi izradili šest tačaka za regulisanje situacije.

Gruzija je prihvatila te tačke, unela je i neke promene na koje smo mi pristali. I druga strana, Južna Osetija, pristala je na te tačke. Sada naši zapadni partneri u Savetu bezbednosti odustaju od postignutog sporazuma koji su i sami prihvatili i predlažu nešto novo.

Mirovne snage mogu da se nađu u nekom konfliktu samo ako na to pristanu strane koje su umešane u taj konflikt. Nema drugog načina. Mirovne snage koje se pojave bez saglasnosti zaraćenih strana nisu više mirovne snage nego učesnici konflikta.

Mi predlažemo da se u regionu rasporede međunarodni posmatrači. Mi smo za to da se poveća broj posmatrača OEBS-a koji bi pomogli da se reši problem.

Što se tiče vašeg pitanja o kubanskoj krizi, mislim da je to primer iz druge epohe. Teško mogu da zamislim da bi naši partneri pogoršali situaciju do te mere da ona zapreti otvorenim sukobom. Ne verujem u to.

RTS: Kada govorimo o međunarodnom pravu, Moskva se uvek, pa i u slučaju Kosova, vrlo aktivno zalagala za očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti priznatih država. Sada je ona ta koja praktično krši suverenitet i celovitost Gruzije. Znači li to da je Moskva prihvatila da presedan Kosova može da počne da važi i da se mogu priznavati nezavisnosti delova nekih zemalja?

KONUZIN: Mi i dalje priznajemo teritorijalnu celovitost Srbije. Podržavaćemo i dalje Srbiju u njenoj borbi za očuvanje celovitosti zemlje.

Podržaćemo i vaše napore da u Ujedinjenim Nacijama dobijete podršku da Međunarodni sud pravde da mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Možete da budete sigurni u to da ćemo mi istrajati u zahtevima da se prema Srbiji primenjuje pravo na očuvanje teritorijalnog integriteta. S druge strane, svaki konflikt je jedinstven.

Juče je predsednik Medvedev, istupajući pred novinarima, rekao da je Kosovo posebna situacija. Južna Osetija i Abhazija su takođe posebne. U svakom pojedinačnom slučaju treba razmatrati koji su politički, etnički i istorijski razlozi doveli do sukoba.

Samo ako temeljno upoznamo problem, možemo da nađemo poluge i instrumente koji nam omogućavaju da rešimo sukob. Mi smo sve vreme tražili da se dogovor postigne pregovorima, da se rešenje ne nameće silom.

U slučaju Kosova, nije iscrpljen potencijal pregovora. Kada su prošle godine realno počeli pregovori Beograda i Prištine o statusu teritorije, zapadni partneri su zdušno podržali separatističke težnje Kosova i pregovori su bili osuđeni na propast.

Rešenje koje danas priznaje Priština a ne priznaje Beograd, bilo je nametnuto silom.

Situacija na Kavkazu je drugačija. Godinama se pokušavalo da se pokrenu pregovori. Gruzija je to sistematično odbijala. Mi smo predlagali Gruziji da sa drugim stranama u sukobu potpiše sporazum o neprimenjivanju sile. Gruzija je to odbila. Sada vidimo i zašto. Ona se sa svojim partnerima pripremala za rat. Obučavala je armiju i snabdevala se oružjem da bi stuaciju rešila silom.

To je na kraju i uradila i na taj način prekršila međunarodno pravo. Zato je Rusija i smatrala da ima pravo da se, štiteći svoje građane i međunarodno pravo, suprotstavi agresiji jedne države protiv naroda koji živi na njenoj teritoriji.

RTS: U poslednjoj rečenici svog obraćanja, predsednik Medvedev poziva sve zemlje da pođu stopama Rusije i priznaju nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Da li se taj poziv odnosi i na Srbiju i da li Moskva shvata koliko je Beogradu teško da prizna nezavisnost takvih republika?

KONUZIN:� To obraćanje se odnosi na sve učesnike u međunarodnim odnosima, na sve države. Mi, naravno, priznajemo da je svaka država suverena i ima pravo da donosi odluke. Mi ćemo poštovati svaku odluku koju bilo koja zamlja donese.