SANU, koja ove godine treći put obeleževa Dan Akademije u znak sećanja na datum osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, iz koga je potekla, poslednjih godina je, po oceni njenog predsednika, akademika Nikole Hajdina, posebno beležila dobre rezultate u oblasti međunarodne saradnje.

Danas sarađuje sa više od 20 akademija, sa kojima je ostvarila više od 150 zajedničkih naučnih projekata. Poslednjih godina se stalno povećava njihov broj da bi u protekloj bio dvostruko veći nego 2000. godine.

O visokom nivou naših naučnika i njihovim mogućnostima da ravnopravno sa evropskim kolegama učestvuju na konkursima svedoči i pozitivna ocena koju su dobili na različitim konkursima za sredstva EU, a svojevrsno priznanje predstavlja učešće naših istraživača i inženjera u najvećem eksperimentu u istoriji nauke.

Reč je o radu na gigantskom akceleratoru Evropske organizacije za nuklearna istraživanja u Švajcarskoj koji simulira "veliki prasak" u nameri nauke da dođe do objašnjenja nastanka svemira

Prethodnici srpske kraljevske akademije bili su Društvo srpske slovesnosti i potom Srpsko učeno društvo. Društvo srpske slovesnosti osnovano je 31. maja 1842.godine i postojalo je sve do 27. januara 1864. kada ga je ukazom ukinuo knez Mihailo Obrenović.

Već posle pola godine, 29. jula ono je praktično obnovljeno pod imenom Srpsko učeno društvo, a svi članovi su mogli u pisanoj formi da se izjasne ministru da se prihvataju članstva u SUD.

Slična sudbina zadesila je i Srpsko učeno društvo. Zbog sukoba sa ministrom prosvete njegov rad je suspendovan 13. maja 1886. godine, a zakonom od 1. novembra osnovana je Kraljevsko-srpska akademija kojoj su pripali biblioteka, arhive, zbirke i imovina SUD.

Akademija je promenila ime tek 1947. godine kada je preimenovana u Srpsku akademiju nauka, a potom zakonom iz 1960. godine u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU).

�Danas SANU broji 135 članova, 88 redovnih i 57 dopisnih. Oni deluju u osam odeljenja - dvostruko više nego što ih je bilo prilikom njenog osnivanja.