Prave posao i bez gazde

KOZARSKA DUBICA - Hemijska prerada kukuruza "Draksenić", jedno je od retkih neprivatizovanih preduzeća u Republici Srpskoj koje posluje pozitivno i svoje proizvode plasira na strano tržište.
Iako odavno ne prerađuje kukuruz, što je primarna delatnost, HPK već sedam godina za italijansko tržište proizvodi visokofruktozne sirupe. Iz Italije se uvozi poluproizvod koji se dorađuje u ovoj firmi i vraća na italijansko tržište. Tako je ovo preduzeće od proizvođača, postalo uslužni partner.
Evropska unija je ograničila izvoz šećera iz zemalja zapadnog Balkana, pa je tako i BiH dobila ograničenje od 12.000 tona šećera koje može da plasira na evropsko tržište. Tako HPK, pored dve fabrike koje proizvode šećer u RS, sama izvozi kompletnu godišnju kvotu, iako to nije primarna delatnost fabrike. Ta kvota ograničila je HPK ispod mogućnosti kapaciteta fabrike, jer se pre toga proizvodilo 20.000 tona sirupa godišnje.
Polovina zaposlenih u ovom preduzeću nedavno se odlučila na otkup dela državnog kapitala, ukupno 6,65 odsto. Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi ova odluka nikoga nije preterano začudila, jer radnici uglas daju isti odgovor.
- Verujemo u budućnost ove fabrike. Biće prosperiteta i za mlade koji tek dolaze ovde i za nas koji ćemo penziju steći na ovom radom mestu - priča Nedeljko Petraković, kotlovničar i jedan od prvih radnika HPK, koji je, potpisujući saglasnost za kupovinu deonica potpisao i da će ih plaćati narednih 10 godina.
Država je radnicima dala generalni popust na kupovinu deonica od 30 odsto, plus po jedan odsto popusta za svaku godinu radnog staža. Doduše, radnici deonice plaćaju skuplje nego da su ih kupili na berzi, ali ih plaćaju na rate. A, zašto tako perspektivno preduzeće u kojem praktično sve ide kako treba, još nije privatizovano? Razloga je

mnogo. Neki su zaista apsurdni. Tako na primer, iako postoji već 25 godina, HPK još nema upotrebnu dozvolu.
- Sva zemlja na kojoj se nalazi fabrika, katastarski je naša i potpuno je isplaćena, ali gruntovno nije u vlasništvu HPK. To je ono što smeta stranim investitorima - ističe Milan Kondić, direktor HPK.
Tako su do sada organizovana tri tendera za prodaju državnog dela kapitala i sva tri su propala. Ulagače bi, u slučaju kupovine oko 60 odsto deonica, koliko poseduje država, dočekala zastarela tehnologija, dugovanja i nepostojanje organizovane proizvodnje kukuruza (u zemlji u kojoj je oko 40 odsto poljoprivrednog zemljišta neiskorišćeno).
Iako dobrim delom zavise od pregovaračkog tima koji od Evropske unije treba da "izvuče" veću kvotu za izvoz šećera i poljoprivrednika koji, uprkos subvencijama od 200 KM po hektaru nerado seju kukuruz, u ovom preduzeću svi veruju u opstanak. To je pokazao i direktor, koji je, stajući rame uz rame sa radnicima, potpisao da će svojih 50.000 deonica otplaćivati narednih deset godina.

MOGUĆA PROIZVODNJA BIODIZELA
HEMIJSKA prerada kukuruza "Draksenić" takođe ima mogućnost da proizvodi biodizel. Za ovu, u tom slučaju, dodatnu proizvodnju, bilo bi potrebno uvesti novu i osavremeniti postojeću tehnologiju. Usitnjenost poljoprivrednih poseda u Srpskoj ne ide naruku ovoj proizvodnji, koja zahteva mnogo veće površine pod uljanom repicom, a u Kozarskoj Dubici pod ovom kulturom je svega 0,6 hektara. Sve su ovo razlozi zbog kojih se o ovoj proizvodnji još ne razmišlja.

IZVOR
INTERESANTNO je da snabdevanje Kozarske Dubice vodom zavisi upravo od ovog preduzeća. HPK je vlasnik jedinih izvorišta u ovoj opštini i vodu, uprkos velikim dugovanjima koja dubički "Vodovod" ima prema njima, uredno isporučuje sugrađanima.