Beogradski dnevni listovi najviše pišu o posledicama rusko-ukrajinskog gasnog spora, zašto komandant Kfora na severu Kosova general Mišel Jakovljev nije mogao da poseti povređene u bolnici u severnoj Kosovskoj Mitrovici, kako (ne)rad Skupštine utiče na evropske ambicije Srbije, kako je Boban Mitić iz Rataja kod Vranja objasnio zašto je ubio ženu, svoje dvoje dece i taštu, ...

Milion Srba bez grejanja!

U gradovima širom Srbije juče je oko milion ljudi bilo bez centralnog grejanja! Više od 200.000 domaćinstava u osam gradova isključeno je iz energetskog sistema posle prestanka isporuke gasa toplanama koje nisu mogle da pređu na mazut. Hladni su stanovi, dečji vrtići, ali i bolnice i druge zdravstvene ustanove.

Istovremeno, zbog ogromne opterećenosti elektromreže, jer mnogi prelaze na grejanjem strujom, u planu su četvoročasovna isključenja električne energije.

Samo u Vojvodini oko 600.000 ljudi nije imalo grejanje. U Kikindi, Bečeju, Beočinu, Novom Sadu, Pančevu, Velikoj Plani, Kovinu, Jagodini i jednom delu Čačka radijatori su juče bili potpuno hladni. Kako je izjavio direktor Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić, toplane u ovim gradovima prestale su da rade jer mogu da koriste isključivo gas kao gorivo.

Šef Kriznog štaba Vlade Srbije Nikola Rajaković izjavio je juče za Press da su svi gradovi u Srbiji dobili nalog da smanje javnu rasvetu i krenu u štednju struje, čija potrošnja je u velikom porastu. Prema saznanjima Pressa, u slučaju da nestašica gasa potraje, restrikcije struje trajaće četiri sata dnevno, a prvo bi se isključivala manja naselja u okolini gradova.

U gradovima koji nemaju grejanje zbog nestašice gasa nastala je prava jagma za grejalicama i drugim grejnim telima. U Gornjem Milanovcu je samo u jednoj prodavnici trgovinskog preduzeća „Metalac Proleter" za sat vremena po otvaranju prodato 60 grejalica. U redovima za grejalice juče se čekalo i u Vršcu, a slično je bilo u i Sremskoj Mitrovici i Čačku.

U nekoliko prodavnica u centru Beograda juče nismo uspeli da pronađemo grejalice ili druga grejna tela na struju. Po rečima prodavaca, u toku dana „sve je razgrabljeno"!

Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić kaže da trenutno na lagerima u toplanama ima mazuta za četiri dana.

Jakšić: Oliver Ivanović bežao od ministra

Direktor bolnice u severnom delu Kosovske Mitrovice Marko Jakšić tvrdi da poseta komandanta snaga Kfora na severu Kosova generala Mišela Jakovljeva toj ustanovi nije realizovana, jer je general o poseti obavestio samo predsednika opštine i načelnika okruga, koji o tome nisu informisali upravu bolnice.

- Niko od nas nije imao pojma o njegovoj poseti. Ja ni u vašu kuću ne mogu da dođem ako vas prethodno ne pozovem i kažem da ću da dođem. Bolnica, inače, sa Kforom dobro sarađuje već skoro deset godina - kaže Jakšić za „Politiku". On tvrdi da general i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju nisu hteli da sačekaju „ni pet minuta" da u bolnicu stigne direktor Vladimir Adžić i da im omogući ulazak.

- U nedelju je u bolnicu trebalo da dođe ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, pola sata pošto su se tamo pojavili general Jakovljev i Oliver Ivanović. Poseta ministra bila je najavljena, ali ne i generalova poseta. Pretpostavljam da je državni sekretar dolaskom generala hteo da anulira posetu ministra. Zato je tako ekspresno i došao i otišao i nije sačekao ministra.

Ivanović: Besmislica je da sam bežao od ministra

„To je potpuna besmislica", kaže državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović povodom izjave Marka Jakšića da je „bežao" od ministra Gorana Bogdanovića u Kosovskoj Mitrovici, u vreme sporne posete generala Kfora Mišela Jakovljeva bolnici u tom gradu.

„Toga dana nisam bio u bolnici, niti sam planirao da idem, zato što sam prethodnog dana već obišao predstavnike porodica povređenih i lekarsku ekipu koja je operisala dvojicu životno ugroženih policajaca", kaže Ivanović za „Politiku".

Ivanović napominje da je nedelja dan za posete i da toga dana nikome od civila nije bila potreba dozvola, ali je očito da je „za generala važio poseban režim".

Nerad Skupštine ugrožava evropske ambicije Srbije

Dok članice Unije vrše pritisak na Holandiju i Belgiju da odustanu od haškog uslova za aktiviranje prelaznog sporazuma, sama Srbija nikako ne uspeva da ispuni uslove koji samo od nje zavise. Dok premijer Mirko Cvetković najavljuje da će već u aprilu Srbija podneti zahtev za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, istovremeno na usvajanje, pored odluke o početku jednostrane primene prelaznog sporazuma sa EU, čeka više od 40 evropskih zakona.

Od ukupno 51 evropskog dokumenta, u skupštinskoj proceduri je 18 zakonskih predloga, a Vlada treba da uputi u parlament još 22 zakona koji treba da naše zakonodavstvo usklade sa evropskim standardima.

Efikasnost rada parlamenta, koji je ranije označen kao crna rupa evrointegracija, trenutno zavisi od donošenja novog poslovnika koji bi trebao da reši problem opstrukcije. On bi u najboljem slučaju trebalo da se nađe pred poslanicima neposredno pred redovno zasedanje Skupštine u februaru.

- Nadu pruža činjenica da Srbija zahtev za članstvo u EU može da podnese i bez usvajanja svih evropskih zakona - kaže za „Blic" Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije. On, međutim, podvlači da bi svi ovi zakoni trebalo da budu doneti do dobijanja statusa kandidata, šta on očekuje do kraja ove godine.

- Podneti kandidaturu možemo u bilo koje vreme kada dobijemo signale od EU, ali sigurno je da do dobijanja statusa kandidata moramo imati usvojene sve te zakone. Verujem da bi oni mogli da budu usvojeni do leta jer je većina njih uskostručnog karaktera i ne zahteva političku raspravu - kaže on.

U krugovima pregovarača sa Briselom takođe potvrđuju da ti zakoni nisu uslov za kandidaturu, ali kažu da očekuju da Skupština polovinom januara usvoji odluku o jednostranoj primeni SSP. Kako kažu, na usklađivanje zakonodavstva sa evropskim, Srbija se obavezala 2003. godine, mada je ta obaveza počela da teče potpisivanjem SSP.

- Najbolja garancija za dobijanja statusa kandidata bio bi završetak saradnje s Haškim tribunalom i hapšenje Ratka Mladića, ali i pozitivne ocene Serža Bramerca - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da Srbija do aprila počne sa sprovođenjem SSP „da bi Evropska komisija mogla da kaže kako se on primenjuje, što bi bila dodatna mogućnost za dobijanje pozitivnih ocena za status kandidata".

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović očekuje da će se Predlog zakona o Skupštini Srbije i nov poslovnik o radu, čiji je rok za usvajanje istekao krajem prošle godine, razmatrati krajem januara i u februaru, pred redovno zasedanje parlamenta, a da će se zatim na dnevnom redu naći proevropski i sistemski zakoni.

Ona je za „Blic" izjavila da su radne grupe za izradu zakona i poslovnika pri kraju posla i da očekuje da će biti postignut konsenzus među poslaničkim grupama „jer je veći deo teksta zakona o Skupštini, iz koga proizlazi poslovnik, ostao isti kao onaj koji je počeo da radi bivši saziv parlamenta". Prema njenim rečima, poslovnik i zakon o Skupštini treba napraviti tako da se omogući više efikasnosti u radu, a nastojaće se da se ta akta donesu konsenzusom.

Monstrum plakao u sudnici

Bilo mi je mnogo teško bez dece. Bolela me duša za njima. Tog dana pošao sam sa namerom da se sa Suzanom mirno dogovorim i da ih uzmem kod sebe jer je ona krenula stranputicom. Nije pristala, a onda je meni pao mrak na oči i zapucao sam!

Ovako je u četvrtak Boban Mitić (34) iz Rataja kod Vranja, objasnio zašto je ubio ženu, svoje dvoje dece i taštu. Suđenje Mitiću počelo je u Okružnom sudu u Vranju.

On je 16. marta 2008. godine, u porodičnoj kući tasta Blagoja Ristića iz Krševice kod Bujanovca, ubio suprugu Suzanu (25), sina Lazara (3), ćerku Anđelu (2) i taštu Sunčicu (48). Kristinu (4), Suzaninu ćerku iz prvog braka, teško je ranio, pa je devojčica ostala bez desnog oka, a tast Blagoje preživeo je zahvaljujući tome što je ubici nestalo metaka!

Posle masakra, Mitić se krio šest meseci. Uhapšen je u kući roditelja, tačnije u pomoćnoj zgradi, dok je pomagao majci oko zimnice!

Mitić je u četvrtak, jedva čujnim glasom, objasnio šta se sve dešavalo. Problemi u braku su, tvrdi on, počeli odmah. Navodno se Suzana prepirala sa svekrvom ko će da sprema hranu i čisti kuću.

Bračne razmirice su bile sve češće i žešće. Jednom je Suzana nasrnula na Bobana motikom. Potom ga je prijavila policiji i Centru za socijalni rad i sa decom otišla u prihvatnu stanicu u Vranju. Tu je ostala tri nedelje.

- Posle se vratila kod njenih u Krševicu. Zvala me je na njihovu slavu. Otišao sam i ponovo smo se posvađali. Sve vreme joj je zvonio mobilni, zvali su je njeni ljubavnici. Rekao sam joj da neću da dozvolim da deca žive sa njom. Onda se pojavio i Blagoje i udario me nekom letvom. Zvala je policiju, optužila me da je maltretiram i ponovo otišla u prihvatnu stanicu sa decom - seća se Mitić.

U međuvremenu je podnela i tužbu za razvod braka, čije je prvo ročište trebalo da se održi dan pošto je Mitić izmasakrirao porodicu. Sve vreme su mu, navodno, stizale preteće poruke. Zbog toga je, kaže, kupio pištolj od izvesnog Dobrivoja Stojkovića iz Sobine kod Vranja. Za "zastavu 7,65" i 15 metaka dao je 200 evra.

- Bilo mi je mnogo teško bez dece. Tog dana sam došao u Krševicu biciklom. Ušao sam u kuću. Suzana je sedela na krevetu, ispred nje je bila Anđela. Tašta je stajala pored mene, Lazar je bio kraj nje, a Kristina je bila u drugom uglu sobe - objasnio je ubica. - Rekao sam Suzani da hoću da uzmem decu, a možemo da se razvedemo. Rekla mi je da to ne dolazi u obzir i da može samo preko nje mrtve. Gađala me je nekom tepsijom. Tad mi je pao mrak na oči. Deca su vrištala.

Pucao je u Suzanu i kao kroz maglu video da pada Anđela. Onda se okrenuo prema tašti i ispalio i u nju hitac.

- Video sam da pada i Lazar - naveo je Mitić. - Više se ne sećam šta se tačno događalo. U tom trenutku je naišao Blagoje i pokušao da me poseče nožem. Samo me je okrznuo i ja sam pobegao.
Uputio se kući u Rataje, ali je tamo već bila policija, pa je otišao u šumu. Skrivao se nekoliko meseci po raznim zemunicama, spavao i na otvorenom.

Međutim, usred Mitićevog izlaganja, nestala je struja pa je suđenje odloženo za 19. februar.

Beogradski dnevni listovi najviše pišu o posledicama rusko-ukrajinskog gasnog spora, zašto komandant Kfora na severu Kosova general Mišel Jakovljev nije mogao da poseti povređene u bolnici u severnoj Kosovskoj Mitrovici, kako (ne)rad Skupštine utiče na evropske ambicije Srbije, kako je Boban Mitić iz Rataja kod Vranja objasnio zašto je ubio ženu, svoje dvoje dece i taštu, ...

Milion Srba bez grejanja!

U gradovima širom Srbije juče je oko milion ljudi bilo bez centralnog grejanja! Više od 200.000 domaćinstava u osam gradova isključeno je iz energetskog sistema posle prestanka isporuke gasa toplanama koje nisu mogle da pređu na mazut. Hladni su stanovi, dečji vrtići, ali i bolnice i druge zdravstvene ustanove.

Istovremeno, zbog ogromne opterećenosti elektromreže, jer mnogi prelaze na grejanjem strujom, u planu su četvoročasovna isključenja električne energije.

Samo u Vojvodini oko 600.000 ljudi nije imalo grejanje. U Kikindi, Bečeju, Beočinu, Novom Sadu, Pančevu, Velikoj Plani, Kovinu, Jagodini i jednom delu Čačka radijatori su juče bili potpuno hladni. Kako je izjavio direktor Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić, toplane u ovim gradovima prestale su da rade jer mogu da koriste isključivo gas kao gorivo.

Šef Kriznog štaba Vlade Srbije Nikola Rajaković izjavio je juče za Press da su svi gradovi u Srbiji dobili nalog da smanje javnu rasvetu i krenu u štednju struje, čija potrošnja je u velikom porastu. Prema saznanjima Pressa, u slučaju da nestašica gasa potraje, restrikcije struje trajaće četiri sata dnevno, a prvo bi se isključivala manja naselja u okolini gradova.

U gradovima koji nemaju grejanje zbog nestašice gasa nastala je prava jagma za grejalicama i drugim grejnim telima. U Gornjem Milanovcu je samo u jednoj prodavnici trgovinskog preduzeća „Metalac Proleter" za sat vremena po otvaranju prodato 60 grejalica. U redovima za grejalice juče se čekalo i u Vršcu, a slično je bilo u i Sremskoj Mitrovici i Čačku.

U nekoliko prodavnica u centru Beograda juče nismo uspeli da pronađemo grejalice ili druga grejna tela na struju. Po rečima prodavaca, u toku dana „sve je razgrabljeno"!

Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić kaže da trenutno na lagerima u toplanama ima mazuta za četiri dana.

Jakšić: Oliver Ivanović bežao od ministra

Direktor bolnice u severnom delu Kosovske Mitrovice Marko Jakšić tvrdi da poseta komandanta snaga Kfora na severu Kosova generala Mišela Jakovljeva toj ustanovi nije realizovana, jer je general o poseti obavestio samo predsednika opštine i načelnika okruga, koji o tome nisu informisali upravu bolnice.

- Niko od nas nije imao pojma o njegovoj poseti. Ja ni u vašu kuću ne mogu da dođem ako vas prethodno ne pozovem i kažem da ću da dođem. Bolnica, inače, sa Kforom dobro sarađuje već skoro deset godina - kaže Jakšić za „Politiku". On tvrdi da general i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju nisu hteli da sačekaju „ni pet minuta" da u bolnicu stigne direktor Vladimir Adžić i da im omogući ulazak.

- U nedelju je u bolnicu trebalo da dođe ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, pola sata pošto su se tamo pojavili general Jakovljev i Oliver Ivanović. Poseta ministra bila je najavljena, ali ne i generalova poseta. Pretpostavljam da je državni sekretar dolaskom generala hteo da anulira posetu ministra. Zato je tako ekspresno i došao i otišao i nije sačekao ministra.

Ivanović: Besmislica je da sam bežao od ministra

„To je potpuna besmislica", kaže državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović povodom izjave Marka Jakšića da je „bežao" od ministra Gorana Bogdanovića u Kosovskoj Mitrovici, u vreme sporne posete generala Kfora Mišela Jakovljeva bolnici u tom gradu.

„Toga dana nisam bio u bolnici, niti sam planirao da idem, zato što sam prethodnog dana već obišao predstavnike porodica povređenih i lekarsku ekipu koja je operisala dvojicu životno ugroženih policajaca", kaže Ivanović za „Politiku".

Ivanović napominje da je nedelja dan za posete i da toga dana nikome od civila nije bila potreba dozvola, ali je očito da je „za generala važio poseban režim".

Nerad Skupštine ugrožava evropske ambicije Srbije

Dok članice Unije vrše pritisak na Holandiju i Belgiju da odustanu od haškog uslova za aktiviranje prelaznog sporazuma, sama Srbija nikako ne uspeva da ispuni uslove koji samo od nje zavise. Dok premijer Mirko Cvetković najavljuje da će već u aprilu Srbija podneti zahtev za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, istovremeno na usvajanje, pored odluke o početku jednostrane primene prelaznog sporazuma sa EU, čeka više od 40 evropskih zakona.

Od ukupno 51 evropskog dokumenta, u skupštinskoj proceduri je 18 zakonskih predloga, a Vlada treba da uputi u parlament još 22 zakona koji treba da naše zakonodavstvo usklade sa evropskim standardima.

Efikasnost rada parlamenta, koji je ranije označen kao crna rupa evrointegracija, trenutno zavisi od donošenja novog poslovnika koji bi trebao da reši problem opstrukcije. On bi u najboljem slučaju trebalo da se nađe pred poslanicima neposredno pred redovno zasedanje Skupštine u februaru.

- Nadu pruža činjenica da Srbija zahtev za članstvo u EU može da podnese i bez usvajanja svih evropskih zakona - kaže za „Blic" Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije. On, međutim, podvlači da bi svi ovi zakoni trebalo da budu doneti do dobijanja statusa kandidata, šta on očekuje do kraja ove godine.

- Podneti kandidaturu možemo u bilo koje vreme kada dobijemo signale od EU, ali sigurno je da do dobijanja statusa kandidata moramo imati usvojene sve te zakone. Verujem da bi oni mogli da budu usvojeni do leta jer je većina njih uskostručnog karaktera i ne zahteva političku raspravu - kaže on.

U krugovima pregovarača sa Briselom takođe potvrđuju da ti zakoni nisu uslov za kandidaturu, ali kažu da očekuju da Skupština polovinom januara usvoji odluku o jednostranoj primeni SSP. Kako kažu, na usklađivanje zakonodavstva sa evropskim, Srbija se obavezala 2003. godine, mada je ta obaveza počela da teče potpisivanjem SSP.

- Najbolja garancija za dobijanja statusa kandidata bio bi završetak saradnje s Haškim tribunalom i hapšenje Ratka Mladića, ali i pozitivne ocene Serža Bramerca - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da Srbija do aprila počne sa sprovođenjem SSP „da bi Evropska komisija mogla da kaže kako se on primenjuje, što bi bila dodatna mogućnost za dobijanje pozitivnih ocena za status kandidata".

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović očekuje da će se Predlog zakona o Skupštini Srbije i nov poslovnik o radu, čiji je rok za usvajanje istekao krajem prošle godine, razmatrati krajem januara i u februaru, pred redovno zasedanje parlamenta, a da će se zatim na dnevnom redu naći proevropski i sistemski zakoni.

Ona je za „Blic" izjavila da su radne grupe za izradu zakona i poslovnika pri kraju posla i da očekuje da će biti postignut konsenzus među poslaničkim grupama „jer je veći deo teksta zakona o Skupštini, iz koga proizlazi poslovnik, ostao isti kao onaj koji je počeo da radi bivši saziv parlamenta". Prema njenim rečima, poslovnik i zakon o Skupštini treba napraviti tako da se omogući više efikasnosti u radu, a nastojaće se da se ta akta donesu konsenzusom.

Monstrum plakao u sudnici

Bilo mi je mnogo teško bez dece. Bolela me duša za njima. Tog dana pošao sam sa namerom da se sa Suzanom mirno dogovorim i da ih uzmem kod sebe jer je ona krenula stranputicom. Nije pristala, a onda je meni pao mrak na oči i zapucao sam!

Ovako je u četvrtak Boban Mitić (34) iz Rataja kod Vranja, objasnio zašto je ubio ženu, svoje dvoje dece i taštu. Suđenje Mitiću počelo je u Okružnom sudu u Vranju.

On je 16. marta 2008. godine, u porodičnoj kući tasta Blagoja Ristića iz Krševice kod Bujanovca, ubio suprugu Suzanu (25), sina Lazara (3), ćerku Anđelu (2) i taštu Sunčicu (48). Kristinu (4), Suzaninu ćerku iz prvog braka, teško je ranio, pa je devojčica ostala bez desnog oka, a tast Blagoje preživeo je zahvaljujući tome što je ubici nestalo metaka!

Posle masakra, Mitić se krio šest meseci. Uhapšen je u kući roditelja, tačnije u pomoćnoj zgradi, dok je pomagao majci oko zimnice!

Mitić je u četvrtak, jedva čujnim glasom, objasnio šta se sve dešavalo. Problemi u braku su, tvrdi on, počeli odmah. Navodno se Suzana prepirala sa svekrvom ko će da sprema hranu i čisti kuću.

Bračne razmirice su bile sve češće i žešće. Jednom je Suzana nasrnula na Bobana motikom. Potom ga je prijavila policiji i Centru za socijalni rad i sa decom otišla u prihvatnu stanicu u Vranju. Tu je ostala tri nedelje.

- Posle se vratila kod njenih u Krševicu. Zvala me je na njihovu slavu. Otišao sam i ponovo smo se posvađali. Sve vreme joj je zvonio mobilni, zvali su je njeni ljubavnici. Rekao sam joj da neću da dozvolim da deca žive sa njom. Onda se pojavio i Blagoje i udario me nekom letvom. Zvala je policiju, optužila me da je maltretiram i ponovo otišla u prihvatnu stanicu sa decom - seća se Mitić.

U međuvremenu je podnela i tužbu za razvod braka, čije je prvo ročište trebalo da se održi dan pošto je Mitić izmasakrirao porodicu. Sve vreme su mu, navodno, stizale preteće poruke. Zbog toga je, kaže, kupio pištolj od izvesnog Dobrivoja Stojkovića iz Sobine kod Vranja. Za "zastavu 7,65" i 15 metaka dao je 200 evra.

- Bilo mi je mnogo teško bez dece. Tog dana sam došao u Krševicu biciklom. Ušao sam u kuću. Suzana je sedela na krevetu, ispred nje je bila Anđela. Tašta je stajala pored mene, Lazar je bio kraj nje, a Kristina je bila u drugom uglu sobe - objasnio je ubica. - Rekao sam Suzani da hoću da uzmem decu, a možemo da se razvedemo. Rekla mi je da to ne dolazi u obzir i da može samo preko nje mrtve. Gađala me je nekom tepsijom. Tad mi je pao mrak na oči. Deca su vrištala.

Pucao je u Suzanu i kao kroz maglu video da pada Anđela. Onda se okrenuo prema tašti i ispalio i u nju hitac.

- Video sam da pada i Lazar - naveo je Mitić. - Više se ne sećam šta se tačno događalo. U tom trenutku je naišao Blagoje i pokušao da me poseče nožem. Samo me je okrznuo i ja sam pobegao.
Uputio se kući u Rataje, ali je tamo već bila policija, pa je otišao u šumu. Skrivao se nekoliko meseci po raznim zemunicama, spavao i na otvorenom.

Međutim, usred Mitićevog izlaganja, nestala je struja pa je suđenje odloženo za 19. februar.

Zbog sumnje da je primio mito, policija je uhapsila neurohirurga Eugena Slavika, načelnika Odeljenja operacionog bloka Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić kaže da je lekar zahtevao mito od 500 evra, a da je primio 300 evra za operaciju tumora na grudnom košu jednog deteta.

Doktoru Eugenu Slaviku je određen pritvor od 48 sati i biće izveden na saslušanje pred istražnog sudiju Okružnog suda u Beogradu.

Iz Kliničkog centra Srbije saopšteno je da najoštrije osuđuju postupak lekara i da podržavaju sve takve akcije policije i tužilaštva koje će i ubuduće biti sprovedene.

Tokom dana u većem delu zemlje suvo, na severu Bačke i Banata sa dužim sunčanim intervalima. Na jugu i jugoistoku mestimično slab sneg, uglavnom pre podne. Vetar slab do umeren severni i severoistočni. Jutarnja temperatura od -14 do -10, na jugu i jugoistoku oko -6. Najviša dnevna od -6 do -2 stepena.

Predsednik Vlade Baskije Huan Hoze Ibareče i regionalni lider opozicione Socijalističke partije Pači Lopes optuženi su za dogovaranje sa liderima Batasune, političkog krila zabranjene separatističke grupe ETA.

Ukoliko se tokom sudskog procesa dokaže njihova krivica, Iberače i Lopes mogu dobiti kazne zatvora i zabranu političkog delovanja.

Ibareče i Lopes optužbe su odbacili kao neosnovane i izjavili da su njihovi kontakti sa Batasunom bili u okviru napora španskog premijera Hoze Luisa Rodrigesa Sapatera da se pregovorima pronađe rešenje za baskijski problem.

Tokom preliminarnog saslušanja 2008. godine Ibareče je rekao da je spreman da "razgovara sa svakim" u cilju okončanja problema koji decenijama opterećuje špansku politiku.

Lopes je tada naglasio da je "apsolutno ubeđen" da neće doći do presude jer "nijedan sud neće izjaviti da političari ne treba da koriste put ka miru".

Tužilaštvo je 2007. godine zatražilo da se odbace optužbe uz obrazloženje da su pregovori bili deo njihovih legitimnih "političkih aktivnosti u cilju pronalaženja rešenja za baskijski sukob", međutim, sudija Roberto Sais je insistirao na suđenju.

Pored Ibarečea i Lopesa, sudi se i socijalističkom poslaniku Rodolfu Aresu kao i četvorici članova Batasune.

Nekadašnji portparol Batasune Arnaldo Otegi ranije je rekao da će to biti "prvi slučaj u Evropi da se na sudu nađu učesnici pregovora zbog pokušaja da pronađu rešenje".

Četvorica separatističkih političara, članova Batasune, optuženi su da nisu poštovali sudski nalog o raspuštanju Batasune koja je zabranjena još 2003. godine jer je odbila da prekine kontakte sa ETA i da osudi nasilje.

Sud može zatražiti pismene odgovore od premijera Sapatera i njegova dva prethodnika, Hosea Marije Asnara i Felipea Gonsalesa.

Očekuje se da će suđenje trajati tri sedmice.

Prvi period završen je ubedljivo u korist srpsko-kanadskog para sa 6:1.

U nastavku su Seretani i Hanesku pružili žestok otpor i dobili su drugi set sa 7:6.

Kada je bilo najpotrebnije, Zimonjić i Nestor su slavili�sa 10:3 i plasirali se u finale..

Neobično je to što Beograđanin Božo Ristić na zvaničnom sajtu Dakar relija nije među odustalim takmičarima iz pete etape, ali nije ni među onima koji su je završili. Takođe, nije bio na startu šeste etape, pa se može pretpostaviti da je ova informacija�tačna.

Gabor Sagmajster je nastavio da vozi i�on je šestu etapu, koja je skraćena, završio na 95. mestu.

Rezultati 6. etape - motori:
1. Siril Depre (Francuska, KTM) 2:03,12�
2. Mark Koma (Španija, KTM) +02,09
3. Đordi Viljadoms (Španija, KTM) +05,15
95. Gabor Sagmajster (Srbija, KTM)�+1:28,57

Automobili:
1. Al Atijah (Katar, BMV) 2:07,26
2. De Vilijer (J.Afrika, Folksvagen) +05,07
3. Miler (SAD; Folksvagen) +05,27

Neobično je to što Beograđanin Božo Ristić na zvaničnom sajtu Dakar relija nije među odustalim takmičarima iz pete etape, ali nije ni među onima koji su je završili. Takođe, nije bio na startu šeste etape, pa se može pretpostaviti da je ova informacija�tačna.

Gabor Sagmajster je nastavio da vozi i�on je šestu etapu, koja je skraćena, završio na 95. mestu.

Rezultati 6. etape - motori:
1. Siril Depre (Francuska, KTM) 2:03,12�
2. Mark Koma (Španija, KTM) +02,09
3. Đordi Viljadoms (Španija, KTM) +05,15
95. Gabor Sagmajster (Srbija, KTM)�+1:28,57

Automobili:
1. Al Atijah (Katar, BMV) 2:07,26
2. De Vilijer (J.Afrika, Folksvagen) +05,07
3. Miler (SAD; Folksvagen) +05,27

Prema informaciji koju je RTS-u poslao Metju Talar, zadužen za saradnju sa televizijom, Ristić nije stigao na cilj pete etape. U trenutku odustajanja bio je 147.

Neobično je to što Beograđanin Božo Ristić na zvaničnom sajtu Dakar relija nije među odustalim takmičarima iz pete etape, ali nije ni među onima koji su je završili.

Gabor Sagmajster je nastavio da vozi i�on je šestu etapu, koja je skraćena, završio na 96. mestu.

Rezultati 6. etape - motori:
1. Siril Depre (Francuska, KTM) 2:03,12�
2. Mark Koma (Španija, KTM) +02,09
3. Đordi Viljadoms (Španija, KTM) +05,15
96. Gabor Sagmajster (Srbija, KTM)�+1:28,57

Automobili:
1. Al Atijah (Katar, BMV) 2:07,26
2. De Vilijer (J.Afrika, Folksvagen) +05,07
3. Miler (SAD; Folksvagen) +05,27

Ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg smatra da sudbina Srbije ne sme da zavisi od jednog jedinog zločinca i založio se da se nastavi ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom.

"Kada imamo utisak da Srbija sarađuje sa Hagom, onda bi trebalo da nastavimo proces ratifikacije SSP. Sudbina Srbije ne sme da zavisi od jednog jedinog ratnog zločinca", rekao je Švarcenberg.

Šef diplomatije Češke, zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, razgovarao je sa stranim novinarima akreditovanim u Briselu koji su u Prag doputovali na jučerašnje zasedanje Evropske komisije i današnji neformalni sastanak ministara spoljnih i evropskih poslova zemalja EU.

Švarcenberg je istakao da Balkan ne sme da ostane "crna rupa Evrope" i naglasio da se, prema njegovim informacijama, "Srbija veoma trudi" da isporuči Haškom tribunalu bosansko-srpskog generala Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine u Bosni.

"Hrvatska će uskoro biti spremna da uđe u EU", rekao je Švarcenberg i naglasio da nije moguće da se dalje proširenje Unije uslovljava stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija.

S obzirom na to da je češko predsedavanje Evropskoj uniji od 1. januara imalo vrlo oštar start zbog dve vruće krize - spora Rusije i Ukrajine zbog koga je dve trećine Unije ostalo bez gasa i sukoba u Gazi, Švarcenberg se našalio da kako god da bude ocenjeno na kraju češko predsedavanje, sasvim sigurno neće biti označeno kao dosadno.

Ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg smatra da sudbina Srbije ne sme da zavisi od jednog jedinog zločinca i založio se da se nastavi ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom.

"Kada imamo utisak da Srbija sarađuje sa Hagom, onda bi trebalo da nastavimo proces ratifikacije SSP. Sudbina Srbije ne sme da zavisi od jednog jedinog ratnog zločinca", rekao je Švarcenberg.

Šef diplomatije Češke, zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, razgovarao je sa stranim novinarima akreditovanim u Briselu koji su u Prag doputovali na jučerašnje zasedanje Evropske komisije i današnji neformalni sastanak ministara spoljnih i evropskih poslova zemalja EU.

Švarcenberg je istakao da Balkan ne sme da ostane "crna rupa Evrope" i naglasio da se, prema njegovim informacijama, "Srbija veoma trudi" da isporuči Haškom tribunalu bosansko-srpskog generala Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine u Bosni.

"Hrvatska će uskoro biti spremna da uđe u EU", rekao je Švarcenberg i naglasio da nije moguće da se dalje proširenje Unije uslovljava stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija.

S obzirom na to da je češko predsedavanje Evropskoj uniji od 1. januara imalo vrlo oštar start zbog dve vruće krize - spora Rusije i Ukrajine zbog koga je dve trećine Unije ostalo bez gasa i sukoba u Gazi, Švarcenberg se našalio da kako god da bude ocenjeno na kraju češko predsedavanje, sasvim sigurno neće biti označeno kao dosadno.

Na tlu Kine ostala su brojna materijalna svedočanstva o prošlosti Zemlje, kako o počecima čovečanstva (Homo pekinesis) tako i o razvijenim praistorijskim ili antičkim kulturama. Od skora iz Kine stižu informacije da je ona bila središte života još mnogo pre pojave čoveka.

Kineska akademija nauka, prema čijoj je �dokumentaciji je već šezdsetih godina prošlog veka samo u okolini grada Džučen u provincija Šandung pronaćeno preko�sedam i po hiljada koštanih fragmenata raznoraraznih dinosaurusa, prva je nagovestila� ova saznanja.

Studija vodećeg kineskog peleontologa Džao Sincina zasnovana je na preko 50 tona materijala, koji je sistematizovan i većina okamanjenih ostataka potiče s kraja mezozoika pa može dati odgovor o� razvoju, životu i� nestanku� dinosaurusa - nekad dominirajuće vrste na Zemlji.

Poslednje veliko otkriće ostatka dinosaurusa napravljaeno je u martu prošle godine ispod grada Lundu, gde je sa površine 300 sa 20 metara izvađeno preko 3.000 što fragmentovanih, što celih kostiju dinosaurusa.

Posebno atraktivan je nalaz kosti glave rogatog dinsurusa (ceratopsian) dugačke oko�dva metra. Nalaz je upoređen sa sličnim, ranije pronađenim u Severnoj Americi, ali ga i po velični i po stanju očuvanosti prevazilazi.

Iako je proučavanje najnovijeg materijala još u početnoj fazi, kineski naučnici sa sigurnošću tvrde da su pronašli za nauku dosad nepoznate vrste dinosaurusa.

I bez tih najnovijih nalaza, palentolozi u Kini već sada tvrde da je provincija Šandung u periodu mezozoika bila idelno mesto za život dinosaurusa, jer bilo dovoljno toplo i dovoljno vlažno kako bi dinosaurusima, najvećoj životinji koja je ikad živela na Zemlji,�moglo da pruži dovoljno hrane.

Kao najverovatniji razlog naglog nestanka dinosurusa navode erupciju vulkana, koja je izavala poplavu u kojoj su dinosaurusi, iako gmizavci navikli na vodu, ipak izgubili život.

Kineska akademija nauka za kraj ove godine najavljuje veliku izložbu o dinosaursima, a kineska država i provincija Šandung u najbržem mogućem roku gradnju do sada najvećeg�Dinosaurus�parka na svetu.

Za jedan evro menjači su danas tražili najmanje 95 dinara, ali nije bilo mnogo ni onih koji kupuju ni onih koji prodaju devize.

Na međubankarskom deviznom tržištu, gde se i određuje kurs za naredni dan, Narodna banka�je intervenisala i prodala 47,5 miliona evra kako bi sprečila naglo slabljenje dinara.

Ipak, dinar će i sutra dodatno oslabiti, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 94,3878 dinara.

Priliv po osnovu doznaka iz inostranstva je mali, oko četiri milijarde dolara godišnje i uglavnom preko menjačnica odlazi u devizne rezeve Narodne banke, pa ne utiče bitnije na kurs, smatraju ekonomisti.

Dinar pada zato što je, usled ekonomske krize, smanjen priliv kapitala u Srbiju kroz kredite i strane direktne investicije, ali i zbog visokog spoljnotrgovinskog deficita.

"Poslednjih dana veoma je nizak promet. Dovoljno je da nekoliko kompanija zatraži dveize, za otplatu dugova ili finansiranje uvoza i uz tako malu ponudu deviza kurs ide na gore", rekao� ekonomista Goran Nikolić.

Nikolić kaže�da sama orijentacija Narodne banke i Vlade da održe inflaciju ispod 10 odsto�upućuje da i dinar ne može preterano da depresira ako žele da održe obećanje.

Narednih nedelja, kurs će ostati nestabilan, ali ekonomisti kažu da bi dinar mogao da ojača jer će banke do kraja januara, zbog usklađivanja sa propisima Narodne banke, morati deo sredstava koja sada drže u devizama da pretvore u dinare.

Kako će se kurs kretati tokom godine, zavisiće od toga koliko će deviza stići u zemlju - kroz zaduživanje banaka u inostranstvu, privatizaciju i zajmove svetskih finansijskih institucija.

Krivično vanpretresno veće Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu odbilo kao neosnovane žalbe na rešenje o sprovođenju istrage i određivanju pritvora devetorici pripadnika "Gnjilanske grupe".

U Preševu su 26. decembra prošle godine uhapšena desetorica članova te grupe, a nakon saslušanja istražni sudija Veća za ratne zločine pokrenuo je istragu i odredio pritvor do mesec dana devetorici, dok se istraga protiv desetog vodi u Preševu.

Okružni sud u saopštenju podseća da je osumnjičenima pritvor određen zbog postojanja bojazni da bi boravkom na slobodi uticali na svedoke i time ometali vođenje istrage, kao i zbog visine zaprećene kazne i posebno teških okolnosti izvršenja dela.

Kako je ranije saopštilo tužilaštvo, uhapšeni pripadnici nekadašnje OVK se sumnjiče za kidnapovanje 159 civila srpske nacionalnosti i ubistva najmanje 51 osobe.

Osumnjičeni su, kršeći odredbe međunarodnog prava i nacionalnog zakonodavstva, osim ubistava, na izuzetno svirep način izvršili veći broj krivičnih dela, među kojima su i silovanja, zatvaranja, sakaćenja, mučenja i pljačkanja civila u cilju proterivanja srpskog i nealbanskog stanovništva sa teritorije opštine Gnjilane.

Osumnjičeni su Hasani Nazif, Hasani Ahmet, Hajdari Faton, Hajdari Samet, Hajdari Ferat, Sahiti Kamber, Sahiri Fatmir, Memiši Aguš, Burin Fazliju i Sadiki Selimon.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, zadužen za sprovođenje strategije održivog razvoja Srbije, izjavio je da je Srbiji potrebna nova strategija energetike jer je strategija usvojena 2005. godine "u potpunosti prevaziđena".

"Na jučerašnjoj vanrednoj sednici Vlade predložio sam da Ministarstvo energetike, koje se sa tim saglasilo, najkasnije do maja sa drugim ministarstvima pripremi inoviranu strategiju energetike", rekao je Đelić agenciji Beta.

Potpredsednik Vlade je naveo da su se od 2005. godine okolnosti u svetu promenile, kao i cene nafte i gasa i istakao da je krajnje vreme da Srbija zacrta ključne pravce razvoja u oblasti energetike u godinama koje dolaze.

"Srbija će uvek u određenoj meri biti energetski zavisna jer na našoj teritoriji nemamo dovoljne količine nafte i gasa, ali je Srbija zemlja koja uopšte nije iskoristila sve mogućnosti koje je dala priroda, od izgradnje novih kapaciteta baziranih na lignitu do razvoja obnovljivih izvora energije", rekao je Đelić.

"Pri tome, možemo i moramo drastično povećati našu energetsku efikasnost jer u poređenju sa bogatim zemljama Srbija troši u proseku četiri puta više energije po jedinici proizvodnje", dodao je Đelić.

Potpredsednik Vlade je naveo da je inovirana energetska strategija Evropske unije, koja je objavljena u novembru 2008. godine, pokazala da će u sledećih deset godina Unija mnogo više investirati u energetsku bezbednost i nezavisnost. Poslednji događaji će dodatno ubrzati planirane promene.

Prioritet izgradnja skladišta gasa�

"Srbija može da učestvuje u toj evropskoj strategiji. Naša zemlja, koja je kolateralna šteta trenutnog konflikta Rusije i Ukrajine, u godinama koje dolaze mora da se ozbiljnije pozabavi energetskim pitanjima."

"Moramo da izgradimo sa ruskim partnerima skladište gasa, jer bi situacija bila neuporedivo lakša da je izgrađeno skladište u Banatskom Dvoru", rekao je Đelić.

Važna je i izgradnja gasovoda Južni tok jer je to alternativna ruta koja ne prolazi kroz Ukrajinu, ali je Đelić istakao potrebu da budu razmotreni i svi drugi energetski izvori, počevši od brzog raspisivanja tendera za izgradnju dva nova termo bloka, "Nikola Tesla" i "Kolubara B", koji su odavno planirani.

"Kao što vidimo, u energetici nije dobro zavisiti od bilo koga", rekao je Đelić.

Đelić, koji je zadužen za evropske integracije, rekao je da Brisel i velike evropske zemlje koje su najveći potrošači gasa vrše veliki pritisak na Ukrajinu i Rusiju da odblokiraju energetsku krizu što pomaže i zemljama istočne Evrope koje su članice EU ili teže da joj se priključe.

"To je razlog zašto i dalje veliki broj zemalja želi da uđe u Evropsku uniju koja je u suštini jedan veliki kolektivni mehanizam za jačanje bezbednosti i stabilnosti zemalja članica",�naglasio je Đelić.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, zadužen za sprovođenje strategije održivog razvoja Srbije, izjavio je da je Srbiji potrebna nova strategija energetike jer je strategija usvojena 2005. godine "u potpunosti prevaziđena".

"Na jučerašnjoj vanrednoj sednici Vlade predložio sam da Ministarstvo energetike, koje se sa tim saglasilo, najkasnije do maja sa drugim ministarstvima pripremi inoviranu strategiju energetike", rekao je Đelić agenciji Beta.

Potpredsednik Vlade je naveo da su se od 2005. godine okolnosti u svetu promenile, kao i cene nafte i gasa i istakao da je krajnje vreme da Srbija zacrta ključne pravce razvoja u oblasti energetike u godinama koje dolaze.

"Srbija će uvek u određenoj meri biti energetski zavisna jer na našoj teritoriji nemamo dovoljne količine nafte i gasa, ali je Srbija zemlja koja uopšte nije iskoristila sve mogućnosti koje je dala priroda, od izgradnje novih kapaciteta baziranih na lignitu do razvoja obnovljivih izvora energije", rekao je Đelić.

"Pri tome, možemo i moramo drastično povećati našu energetsku efikasnost jer u poređenju sa bogatim zemljama Srbija troši u proseku četiri puta više energije po jedinici proizvodnje", dodao je Đelić.

Potpredsednik Vlade je naveo da je inovirana energetska strategija Evropske unije, koja je objavljena u novembru 2008. godine, pokazala da će u sledećih deset godina Unija mnogo više investirati u energetsku bezbednost i nezavisnost. Poslednji događaji će dodatno ubrzati planirane promene.

Prioritet izgradnja skladišta gasa�

"Srbija može da učestvuje u toj evropskoj strategiji. Naša zemlja, koja je kolateralna šteta trenutnog konflikta Rusije i Ukrajine, u godinama koje dolaze mora da se ozbiljnije pozabavi energetskim pitanjima."

"Moramo da izgradimo sa ruskim partnerima skladište gasa, jer bi situacija bila neuporedivo lakša da je izgrađeno skladište u Banatskom Dvoru", rekao je Đelić.

Važna je i izgradnja gasovoda Južni tok jer je to alternativna ruta koja ne prolazi kroz Ukrajinu, ali je Đelić istakao potrebu da budu razmotreni i svi drugi energetski izvori, počevši od brzog raspisivanja tendera za izgradnju dva nova termo bloka, "Nikola Tesla" i "Kolubara B", koji su odavno planirani.

"Kao što vidimo, u energetici nije dobro zavisiti od bilo koga", rekao je Đelić.

Đelić, koji je zadužen za evropske integracije, rekao je da Brisel i velike evropske zemlje koje su najveći potrošači gasa vrše veliki pritisak na Ukrajinu i Rusiju da odblokiraju energetsku krizu što pomaže i zemljama istočne Evrope koje su članice EU ili teže da joj se priključe.

"To je razlog zašto i dalje veliki broj zemalja želi da uđe u Evropsku uniju koja je u suštini jedan veliki kolektivni mehanizam za jačanje bezbednosti i stabilnosti zemalja članica",�naglasio je Đelić.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović najavila je da bi tokom sledeće sedmice mogla da bude održana sednica Administrativnog odbora i doneta odluka o tome ko će obavljati funkciju predsednika tog skupštinskog tela.

Dejanovićeva je rekla da članovi Administrativnog odbora "treba da ocene da li ima mesta da neko drugi, umesto Tomislava Nikolića (SNS), bude predsednik tog tela, s obzirom na to da on nije podneo ostavku a da de fakto više ne predstavlja najveću opozicionu partiju".

Predsednica Parlamenta je podsetila da je Nikolić "u vreme kada je postao predsednik Administrativnog odbora, upravo po tom osnovu (predsednik najveće opozicione partije, SRS) došao na to mesto".

Kako kaže Đukić-Dejanović, Nikolić već dugo ne obavlja funkciju predsednika Administrativnog odbora a sednice tog tela saziva ili ona ili Nikolićev zamenik Nenad Konstantinović.

"Mislim da to mora doći na dnevni red... što pre to bolje, a kakav će ishod biti zavisi od toga kako će se izjasniti članovi Administrativnog odbora", rekla je Dejanovićeva.

Slavica Đukić-Dejanović je navela "da bi bila rada da tu sednicu zakaže Konstantinović" i dodala da će sa Nikolićevim zamenikom razgovarati 12. januara, kada je zakazana vanredna sednica Skupštine, da sednica Administartivnog odbora bude održana u istoj sedmici.

Šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Dragan Todorović insistirao je da Nikolić podnese ostavku na mesto predsednika Administrativnog odbora pozivajući se na nepisano pravilo da to mesto uvek pripada najjačoj opozicionoj stranci.

"Nagoveštaji da bi predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić tokom sledeće sedmice mogao da bude smenjen sa funkcije predsednika skupštinskog Administrativnog odbora pokazuju da između Srpske radikalne stranke i vlasti u Srbiji postoji politička trgovina", ocenila je Srpska napredna stranka.

U saopštenju, naprednjaci navode da su ti nagoveštaji potvrda da je "politička trgovina srpskih vlasti i radikala rezultirala, između ostalog, i dogovorom da svi glasaju za smenu Nikolića".

"Svima u Srbiji je sada jasno da je SNS jedina ozbiljna i iskrena opoziciona snaga i politički protivnik aktuelnim vlastima, dok svi ostali duvaju u iste diple u nastojanju da sačuvaju pozicije i lične privilegije, a ne da urade nešto dobro u interesu bolje budućnosti građana Srbije", kaže se u saopštenju.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović najavila je da bi tokom sledeće sedmice mogla da bude održana sednica Administrativnog odbora i doneta odluka o tome ko će obavljati funkciju predsednika tog skupštinskog tela.

Dejanovićeva je rekla da članovi Administrativnog odbora "treba da ocene da li ima mesta da neko drugi, umesto Tomislava Nikolića (SNS), bude predsednik tog tela, s obzirom na to da on nije podneo ostavku a da de fakto više ne predstavlja najveću opozicionu partiju".

Predsednica Parlamenta je podsetila da je Nikolić "u vreme kada je postao predsednik Administrativnog odbora, upravo po tom osnovu (predsednik najveće opozicione partije, SRS) došao na to mesto".

Kako kaže Đukić-Dejanović, Nikolić već dugo ne obavlja funkciju predsednika Administrativnog odbora a sednice tog tela saziva ili ona ili Nikolićev zamenik Nenad Konstantinović.

"Mislim da to mora doći na dnevni red... što pre to bolje, a kakav će ishod biti zavisi od toga kako će se izjasniti članovi Administrativnog odbora", rekla je Dejanovićeva.

Slavica Đukić-Dejanović je navela "da bi bila rada da tu sednicu zakaže Konstantinović" i dodala da će sa Nikolićevim zamenikom razgovarati 12. januara, kada je zakazana vanredna sednica Skupštine, da sednica Administartivnog odbora bude održana u istoj sedmici.

Šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Dragan Todorović insistirao je da Nikolić podnese ostavku na mesto predsednika Administrativnog odbora pozivajući se na nepisano pravilo da to mesto uvek pripada najjačoj opozicionoj stranci.

"Nagoveštaji da bi predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić tokom sledeće sedmice mogao da bude smenjen sa funkcije predsednika skupštinskog Administrativnog odbora pokazuju da između Srpske radikalne stranke i vlasti u Srbiji postoji politička trgovina", ocenila je Srpska napredna stranka.

U saopštenju, naprednjaci navode da su ti nagoveštaji potvrda da je "politička trgovina srpskih vlasti i radikala rezultirala, između ostalog, i dogovorom da svi glasaju za smenu Nikolića".

"Svima u Srbiji je sada jasno da je SNS jedina ozbiljna i iskrena opoziciona snaga i politički protivnik aktuelnim vlastima, dok svi ostali duvaju u iste diple u nastojanju da sačuvaju pozicije i lične privilegije, a ne da urade nešto dobro u interesu bolje budućnosti građana Srbije", kaže se u saopštenju.