Posle 19 godina, najpoznatiji srpski košarkaš vratio se definitivno u Srbiju i odlučio da prvi put javno progovori o svojim neuspelim privatizacijama, mitu i korupciji u državi, odnosu s Đinđićem i Tadićem, sukobu koji je imao s Koštunicom, o Miloševićevim pretnjama, poslovnom takmičenju s Milanom Bekom, NBA, odnosima u reprezentaciji...

Priča o Vladu Divcu u stvari izgleda kao tranziciona bajka. Mladi princ, omiljen u narodu, posle srećnog detinjstva i sve slave koju je mogao da ima, odlazi u svet. Tamo stiče još veće ime i bogatstvo. Ali dok u Novom svetu ostvaruje svoj san, zle sluge potpuno preuzimaju njegovu zemlju. Princ odlučuje da se vrati, ali ga kod kuće ne dočekuju kako dolikuje. Demoni koji su u međuvremenu ovladali njegovim kraljevstvom pokušavaju zauvek da ga oteraju. On se bori sa silama mraka, ali gubi bitku po bitku. U bajci princ ipak pobeđuje, kažnjava protivnike i zauzima mesto koje zaslužuje.

Da li je došlo vreme da se konačno završi i naša tranziciona bajka, tek Vlade Divac otkriva ekskluzivno za Pressmagazin da je posle 19 godina odlučio da se za stalno vrati u Srbiju. Da je spreman da promeni stvari. I da počinje danas.

n U poslednjem intervjuu zagrebačkom "Globusu" najavio si da ćeš se jednoga dana kandidovati na izborima. Da li tvoj povratak u zemlju znači da si spreman za politiku?

- Ne. Naša politička scena je sramotna i ne želim da budem deo tog društva. Ono što gledamo u parlamentu je van svih normalnih stvari. Ući u politiku za mene znači služiti građanima, a ne praviti pare. Kod nas ljudi i dalje ulaze u stranke da rešavaju svoje egzistencijalne probleme.

n Znači, konačno neki veliki posao. Šta imaš u planu?

- Ne smem da kažem, ali da znaju: više mi ne pada na pamet da dovodim ozbiljne investitore. Jer, desilo mi se da dovedem ljude s ozbiljnim novcem, a oni me pitaju za IMT. Ljudi hoće hotele da grade. Kažem im - nisu oni za traktore. I onda tek ukapiram taj novi srpski izraz - "ima li mene tu", koji je postao omiljen u državnim organima.

n Kažu da se sada baviš građevinarstvom?

- Radim s prijateljima i jedan sam od investitora. Imam i farmu u Kraljevu, ima raznoraznih stvari.

n Zar u građevini nije najviše korupcije?

- Pa, da bih dobio neke dozvole, potrebno je određeno vreme. U mom slučaju to duže traje. Verovatno ima drugih koji mnogo brže to završavaju, ali to je za neke druge. Ne želim da budem deo toga, mada sam u "Knjazu Milošu" i "Večernjim novostima" bio izložen raznim izazovima.

n Zar nije vreme da kažeš šta se tu dešavalo? Naročito ko ti je pretio?

- Postojala je ponuda da se povučem iz "Novosti" uz dobre pare, a kada sam to odbio, onda sam dobio i poziv da pazim šta radim.

n Tada je izgledalo dosta dramatičnije?

- Jeste.

n Pokupio si decu i otišao?

- Šta da radim. Kada ti se to desi, nisi više sam. Ne možeš da razmišljaš da li je to pretnja ili stvarnost. Najviše zbog dece, ali na kraju krajeva, i zbog sebe. Šta će mi to? To su stvari za državne organe.

n Naravno. I šta je policija uradila?

- Ništa.

n Nisu ni pitali ko preti Vladi Divcu?

- Ma ne. Kada mi se prošle godine desilo ovo s Đorđevićem, shvatim da me čovek ubacuje u kriminalne radnje, mislim ne mene, ali samim tim što sam deo priče, još će i moje ime tu da stave. I kako bih se zaštitio, počnem da kopam. Vidim, čovek nije platio porez dvadesetak i nešto miliona. Vidim, pokrada državu. Kažem to javno, imam sve papire. I niko da me pita. Ne interesuje ih.

n Kako je krenulo to s Vojinom Đorđevićem? Bar se vas dvojica znate dugo preko košarke?

- Znao sam ga kao finog, elegantnog čoveka koji pomaže košarci. Razgovarali smo o mom investiranju u "Vodu vodu". I dogovorili se da uđem u partnerstvo. Platim sve lepo, a on posle dva-tri meseca promeni mišljenje i dođe na ideju da ne možemo da budemo partneri jer različito razmišljamo.

n Koliko si platio?

- Negde oko deset miliona evra. Tačna suma je bila oko sedam i šesto, a sve je izašlo na oko deset miliona za 30 odsto firme. Da bih se zaštitio, bez obzira na to što sam manjinski vlasnik, stavim klauzulu da u odlučivanju imamo pola-pola. I on mi onda ponudi da izađem iz posla, a da mi novac vraća iz poslovanja. Hteo je da me prevari na uobičajen način.

n Čija je "Voda Voda"?

- Moja, jer nije ispunio ništa iz ugovora. Samo što sad i dalje igra igre i sve blokira. Sad ne mogu da ulažem ni da prodam svoj deo, niti da on mene isplati. Svima je jasno kako čovek funkcioniše. Pa, mislim, ovo oko sina, ne daj bože nikome. Da se ovi ne sećaju koga je ubo nožem ili koga je prebio. On jednostavno plaća sa strane i tako funkcioniše. Sad je oteo "Gorki list", odveo ga u stečaj i prebacio na druge firme. Tako posluje godinama. Nabaci porez devet-deset miliona na jednu firmu, zatvori je, sve prebaci na drugu. I tako ukrug.

n Kako te niko nije upozorio na vreme? I ranije se pričalo da imaš loše savetnike.

- Moji savetnici rade ono što im kažem. Uvek sam imao dve opcije: da radim pošteno ili po pravilima koja ovde važe. I da sam im rekao da rade drugačije, sada ne bi Vlade Divac bio gubitnik.

n U prethodna dva posla te je pobedio Milan Beko.

- Ne, nije me pobedio. Dozvolio sam da me pobedi jer sam odlučio da idem onim putem za koji mislim da je ispravan, a to je da pokažem da u Srbiji može i ovako.

n Jeste li se videli?

- Jesmo.

n I zašto se pojavljuje svuda gde si ti? Kao da ima neki pik na tebe.

- On je za mene super tip. Svoj posao radi fenomenalno. Mislim da je jedan od najboljih u toj branši. Kao što za mene možeš da kažeš da sam u košarci "jedan od", tako možeš i za njega. Nemam ništa ružno da kažem. On ima svoj kodeks ponašanja. Moj problem je država koja dozvoljava da se neke stvari rade.

n Za koga si glasao na izborima?

- Za opciju koja je prosperitetna. Nisam partijski opredeljen niti sam član bilo koje partije, ali uvek podržavam opciju koja po mom mišljenju vodi Srbiju pravim putem i glasam za nju. To ne mora da znači da sam u pravu, ali sam ubeđenja da mi treba da budemo deo Evrope.

n Znači, blizak si DS-u?

- Nisam. Daleko od toga da imam odnose s demokratama ili s bilo kojom drugom strankom. Mogu da imam odnose samo s ljudima, znači personalno.

n Podržao si Tadića na izborima 2004. Znači, njemu veruješ?

- Da. Mislim da ima iskrene namere, mislim da je dobar čovek, mislim da sazreva u dobrog političara. Niko nije perfektan, ali za sada imam veru u njega. Mislim da mali broj ljudi može da ostane fokusiran na ono što on radi, a da ne skrene.

n S radikalima si imao onaj problem u skupštini.

- Raspravljali su u parlamentu sat vremena o meni. To je naš problem, što si automatski protiv nekoga. Bilo mi je drago što mi se posle toga javio Tomislav Nikolić i izvinio se.

n Kakav si odnos imao s Đinđićem? Bilo je tu i nekih varnica.

- Uvek sam imao dobar odnos. Šta te konkretno interesuje?

n "Arena"?

- To nije bio konflikt, to je bilo više nadmudrivanje, jer sam veče pre toga proveo kod njega u kući i pričali smo o raznim temama i dotakli se i "Arene". Pitao me je da li sam je video i, kada sam mu rekao da nisam, onda mi je pričao kako je to divna hala itd. Onda smo za dva dana dobili direktivu, odnosno Savez je planirao da posle jednog treninga odemo da posetimo "Arenu". Naravno, shvatio sam da je to politički marketing i nisam želeo da budem u tome. Kako ne bi bilo skandala, otišao sam s reprezentacijom.

n Nisi znao da će biti Đinđić?

- Znao sam. I znao sam zbog čega idemo tamo. I normalno, kako smo se približavali, vidimo majstore na skelama, koji će da odu dva minuta pošto izađemo. Shvatim, fešta. I onda kamere snimaju i on me pita isto pitanje koje me je pitao dva dana ranije - da li sam prvi put tu. I kažem: "Ne, bio sam ranije". On sad iznenađen, a mene krenulo: "Bio sam u Miloševićevo vreme. Isto su nas dovodili da se slikamo. Verujem da ćete vi da završite".

n Uspeo si da ga zbuniš.

- Nije se zbunio, rekao je da sam veoma pametan. I onda, posle Svetskog prvenstva, verovatno je svima zasmetalo što nismo otišli kod njega, ali imam svoj stav i mislim da je premijeru i predsedniku mesto bilo na aerodromu. Bio sam Zoranu blizak prijatelj, mogu da se smatram njegovim prijateljem, ali nisam dozvolio da reprezentaciju koristi u političke svrhe.

n Šta je bilo u vezi s Olimpijskim komitetom?

- Dan posle 5. oktobra zvao me je da me ubeđuje da budem predsednik Olimpijskog komiteta. Mislio sam da je to neozbiljno pošto živim u Americi, ali je toliko insistirao i, na kraju, kada je video da može da me slomi, rekao je da je to od državnog interesa. Naravno, meni je moja država na prvom mestu i prihvatio sam, ali su opet manipulisali sa mnom.

n Kako se to desi, kada ti lično premijer kaže da je to državni interes?

- Mislim da nije imao kontrolu, da su ti ljudi iz drugog-trećeg kruga hteli ta mesta. Voleo sam njegovu priču da nije sve na njemu, nije sve na državi, nego da svaki pojedinac mora da se promeni da bi nama bilo bolje. On je razmišljao i o sitnicama. Sećam se i kako me je ubeđivao dok sam bio u Indijanapolisu da se vratim u reprezentaciju.

n I onda uđeš u sukob s ljudima iz njegove stranke u Zvezdi. Jeste li pričali o tome?

- Jesmo. Ja sam išao direktno da se žalim na to direktno jer mi smo davali svoje pare, a oni bez kontrole radili s državnim. Nije imao vremena da se bavi svim tim stvarima.

n Pa onda i nije čudo što si u razgovorima oko "Novosti" propao posle razgovora s Koštunicom.

- To je više bila politička kontrola medija. Spremali su se izbori i bile su im potrebne "Novosti". Mene su iskoristili da im pokvarim neke kombinacije. Zbog toga sam i išao kod Koštunice, da mu kažem - okej ajde: manipulisali ste sa mnom u "Knjazu Milošu", ne date mi da budem deo ovog društva, zainteresovan sam za "Novosti", imate li problem?

n I?

- Kaže: nema. Pitam ga da li ste nekom obećali, da se ne pravim lud. Kažu, sve u redu, i onda hajka po novinama.

n Zar se tada nije pojavio taj famozni izveštaj BIA da radiš za nemački Vac?

- Klasična nameštaljka. Zbog toga sam išao kod Koštunice drugi put da mu kažem kako mu rade službe, pošto mi je VAC tada blokirao pare u banci. Zar je to logično? Sve je bilo lepo dok nisam s parama došao i pokazao da sam spreman da kupim. E onda je krenulo: izveštaji BIA, radim za Nemce, blokiranje para. To je već bila panika, alarmantno.

n Kao kupac se pojavljivao i Stanko Subotić. Da li ste se ikad videli?

- Možda sam ga video negde po Beogradu, ali sada, kada bih ga sreo, ne bih ga prepoznao.

n Pa, ko ti je pretio onda? Mafija?

- Nikad se nisam plašio mafije, plašio sam se države. To me prati od Miloševića i studentskih demonstracija kad nisam smeo da dođem u zemlju.

n Misliš na proteste 1996/97?

- Da, tad sam bio s porodicom u Atini, i oni idu za Srbiju, a ja u Čikago. Razmišljam u avionu da li je moguće da sam bio sat vremena od svoje zemlje i da nisam smeo da dođem. Pukne mi film i vratim se prvim avionom.

n Kako stignu te poruke?

- Pozove me neko iz košarkaškog sveta blizak njima i počne lepu priču, da bi posle tražio da odmah povučem nešto što sam rekao. I tako...

n Ispada da mafijaši više cene ono što radiš za zemlju?

- Oni očigledno imaju neke kodekse ponašanja koji su frapantni. Roknu čoveka ovde, a život bi za tebe dali na drugom mestu samo zato što si Vlade Divac.

n Povezivali su te s frizerskim salonima. Šta se dešava s tim?

- Nemam pojma.

n Nije tvoje?

- Ne.

n Zašto se onda to stalno potura?

- To su te priče. Ko zna za šta su sve koristili moje ime.

n Za vojsku, na primer. Nema čoveka u Srbiji kome su više puta nameštali vojni rok?

- Da, to me prati od 1989. jer Košarkaškom savezu tada nije odgovaralo da idem u Ameriku, zbog obeštećenja. I meni stiže poziv: Vojna pošta Trebinje, da se javim 1. septembra. Završim kod Kadijevića, ispričam mu tužnu priču, ali, normalno, shvatim o čemu se radi: da sve ide iz saveza. Tada je predsednik bio Uglješa Uzelac, inače predsednik CK SKS. I onda dam jedan intervju i kažem da sam odustao od Amerike i zakažem kod njega. Za minut mi je odložio vojsku, a ja sledeći avion i - pravac Los Anđeles.

n Umalo da po završetku karijere ipak uđeš u uniformu.

- Tad sam se već pitao koji im je đavo. Zove me ministar, kaže obična birokratija i onda opet politički marketing. Kao slučajno, novinari saznali da sam tu. Vidim, konferencija za štampu i poludim. Kažem na početku da je moj stav da idem u vojsku ukoliko sam potreban državi, ali da biram gde ću da služim. Toliko sam zaslužio valjda. E, onda je bio haos, novinar me pita gde bih, kažem - da čuvam onaj satelit. Prekinuli su konferenciju.

n Šta ti je najviše smetalo u odnosu države?

- Kada smo usvajali dete rekli su mi da nisam podoban. Tada sam stvarno poludeo. Snežana je tri-četiri meseca prolazila kroz pakao u Beogradu. Smislili su da je natalitet ovde u opadanju, pa pošto živim u inostranstvu, ne mogu da mi pomognu.

n Sada si ovde.

- Jesam, konačno. Posle 19 godina. Upisao sam decu u školu i ovo je moj veoma srećan trenutak. Vratio sam se u Srbiju.

n Da praviš "novi tim". Mnogi su pronašli odmah politiku?

- Ne, pravim tim ljudi koji razmišljaju tako da osim nas ima drugih za kojima moraš da se okreneš, da im pomogneš. A takvih je najmanje u politici.

Obama

n Za koga glasaš na izborima u Americi, za Obamu ili Mekejna?

- Za Obamu, iako je demokrata. U ovom trenutku ipak mislim da Obama nudi nešto potpuno novo, nešto što je potrebno ne samo Americi nego i svetu. Uvek sam patriotski opredeljen na izborima u Americi, a bombardovanje pripisujem demokratama, iako sam svestan da možda ne bi bilo ništa bolje i da su republikanci tada bili na vlasti.

n Oni su priznali Kosovo?

- Iako smo svi na kraju očekivali da se to dogodi, opet je to bio emotivni šok. Po meni, nijedan građanin, ni bilo ko blizak Srbiji ne treba da prihvati tako nešto.

Reprezentacija

n Zašto nova generacija neće da igra za reprezentaciju?

- Nije da imam razumevanja, ali shvatam situaciju. Mnogo tih klinaca je otišlo veoma rano, menjala su se imena država i himni tako da nisu izgradili patriotski duh.

n I ti si otišao rano, ali si se odazivao?

- Bilo je fleksibilnije vreme. S Dudom sam imao fenomenalan odnos. Za mene je on bio i trener i roditelj i prijatelj. Mislim da je odnos tu u pitanju. Odnos saveza, odnos trenera prema tim igračima. Lepa reč. Povredio se onaj, slomio nogu. Zovi ga, pitaj kako je. Evo sad meni prebacuju što nisam u savezu. S kim, bre, hoštapleri klasični. Tražio sam im neke ugovore, ali kriju. Da nisu neke malverzacije pravili...

n I šta onda Duda može da pomeri?

- Duda ima iskrene namere i ne mogu oni s njim na takav način. Mi sad očigledno nemamo kvalitet koji smo imali, ali pravila ponašanja su tu veoma bitna. Poslednju medalju smo osvojili kada sam ja igrao za reprezentaciju. Ej, znaš kad je to bilo. I tada je bilo problema, ali kada smo dobili prve zvižduke u "Pioniru", održim sastanak i kažem: "Ako će da idu na splavove i da se zezaju, neka kažu. Imam troje dece i ženu pa ću da se zezam sa njima". I uzeli smo zlato.

Zvezda

n Kako si se osećao u Zvezdinom dresu?

- Bilo je interesantno.

n I šta je na kraju istina: da si došao da odereš Zvezdu ili da si zvezdaš u srcu?

- Veliki sam "grobar", to je jasno. Ali sam, pre svega, profesionalac. Da je Partizan bio u pitanju, isto bi bilo. Moj doprinos ima cenu, a onda je moje pitanje da li ću nekome posle to da poklonim. Bilo je 12 utakmica, ali sam uzeo sve pare unapred jer sam imao iskustva. Razmišljao sam - bolje ja njima da dugujem nego oni meni. Tako je i bilo. Ja sam odigrao dve utakmice, to sam zadržao, a ostalo sam vratio.

Nekada je bila poznata kao jedna od najvećih muzičkih zvezda današnjice i devojka koja je svoju nevinost ljubomorno čuvala za brak.

U međuvremenu je izgubila i epitet zvezde i nevinost, a bogami i brak. I starateljstvo nad sinovima Šonom Prestonom i Džejdenom Džejmsom. Britni Džin Spirs, dvadesetosmogodišnja pevačica, glumica, kantautor i plesačica. Prema nekim procenama, pre velikog sunovrata u alkohol, drogu i šizofreniju, prodala je bezmalo 92 miliona ploča i inkasirala brdo zelembaća. Neki kažu da ju je upravo taj vrtoglavi uspeh i upropastio, nametnuvši joj preteško breme koje nije bila spremna da nosi?!

Međutim, njen uspeh se nazirao godinama ranije. Naime, već sa osam godina Britni je učestvovala na audiciji za Diznijev klub "Miki Maus", ali je žiri ustanovio da je suviše mlada da bi učestvovala u njemu. No, kako je svojim talentom oduševila jednog od članova žirija, on joj je ubrzo našao agenta u Njujorku, gde se tih godina i preseljava. Posle nekoliko godina uspeva da se probije i do producenata muzičke kuće "Java rekords" i tada počinje, a ubrzo, rekosmo već, i završava se mnogo šta vezano za fenomen zvani Britni Spirs.

Ali, ono što skoro niko nije očekivao kada je o njoj reč, dogodilo se - posrnula pop princeza se vratila i to na velika vrata. Na nedavnoj dodeli MTV nagrada u Los Anđelesu pobedila je u čak tri kategorije: najbolji video, najbolji pop video i najbolji video ženskog izvođača, a sve to za numeru "Piece of me". I sama pevačica je bilo toliko iznenađena nagradama da je na dodeli, kroz plač, jedva uspela da sroči: "Zaista ne verujem da se ovo dogodilo. Nisam ni sanjala da ću osvojiti jednu, a kamoli tri nagrade. Hvala vam, hvala"! Njena reakcija ne treba da čudi, utoliko pre što su na prošlogodišnjoj dodeli istih nagrada izviždane i ismejane i ona i pesma "Gimme more", što je ličilo na njen definitivni kraj. Ali, čuda se, rekoše, dešavaju. I izgleda da je zaista tako?! Britni Spirs je to. Amerika. A, tamo je, priznaćete, sve moguće...

Nekada je bila poznata kao jedna od najvećih muzičkih zvezda današnjice i devojka koja je svoju nevinost ljubomorno čuvala za brak.

U međuvremenu je izgubila i epitet zvezde i nevinost, a bogami i brak. I starateljstvo nad sinovima Šonom Prestonom i Džejdenom Džejmsom. Britni Džin Spirs, dvadesetosmogodišnja pevačica, glumica, kantautor i plesačica. Prema nekim procenama, pre velikog sunovrata u alkohol, drogu i šizofreniju, prodala je bezmalo 92 miliona ploča i inkasirala brdo zelembaća. Neki kažu da ju je upravo taj vrtoglavi uspeh i upropastio, nametnuvši joj preteško breme koje nije bila spremna da nosi?!

Međutim, njen uspeh se nazirao godinama ranije. Naime, već sa osam godina Britni je učestvovala na audiciji za Diznijev klub "Miki Maus", ali je žiri ustanovio da je suviše mlada da bi učestvovala u njemu. No, kako je svojim talentom oduševila jednog od članova žirija, on joj je ubrzo našao agenta u Njujorku, gde se tih godina i preseljava. Posle nekoliko godina uspeva da se probije i do producenata muzičke kuće "Java rekords" i tada počinje, a ubrzo, rekosmo već, i završava se mnogo šta vezano za fenomen zvani Britni Spirs.

Ali, ono što skoro niko nije očekivao kada je o njoj reč, dogodilo se - posrnula pop princeza se vratila i to na velika vrata. Na nedavnoj dodeli MTV nagrada u Los Anđelesu pobedila je u čak tri kategorije: najbolji video, najbolji pop video i najbolji video ženskog izvođača, a sve to za numeru "Piece of me". I sama pevačica je bilo toliko iznenađena nagradama da je na dodeli, kroz plač, jedva uspela da sroči: "Zaista ne verujem da se ovo dogodilo. Nisam ni sanjala da ću osvojiti jednu, a kamoli tri nagrade. Hvala vam, hvala"! Njena reakcija ne treba da čudi, utoliko pre što su na prošlogodišnjoj dodeli istih nagrada izviždane i ismejane i ona i pesma "Gimme more", što je ličilo na njen definitivni kraj. Ali, čuda se, rekoše, dešavaju. I izgleda da je zaista tako?! Britni Spirs je to. Amerika. A, tamo je, priznaćete, sve moguće...

Najbolje Olimpijske igre u istoriji obeležili plivač Majkl Felps i sprinter Usein Bolt, koji su zajedno osvojili 11 zlata i postavili 10 svetskih rekorda. Kinezi najuspešniji sa sto medalja, od kojih je 51 zlatna

Najbolje, najmasovnije i najspektakularnije Olimpijske igre u istoriji su završene! Domaćini Kinezi dobili su svojih 100 medalja, koliko su i planirali, svet je dobio dva velika sportska heroja - Majkla Felpsa i Useina Bolta, a mi... Mi smo dobili dva i po srećna momenta i gomilu razočarenja.

Srbija je osvojila tri medalje - srebro Milorada Čavića na 100 metara delfin, u nezaboravnoj trci sa Majklom Felpsom. Elektronika je rekla da je Amerikanac bio brži za stotinku, pola planete tvrdi da je Srbin stigao prvi, a sigurno je samo da je Čavić, uz Novaka Đokovića, bio naš najbolji predstavnik u Pekingu.

Novak je u polufinalu imao Rafaela Nadala u šaci, ali sreća je bila na strani Španca, pa je naš najbolji teniser morao u borbu za bronzu protiv Amerikanca Džejmsa Blejka. Pobedio je Nole u utešnom finalu, našao se na pobedničkom postolju, i po ko zna koji put obradovao naciju. Očekivali smo da će medalja zasijati i na vratu Jelene Janković i Ane Ivanović, ali su povrede bile jače.

Srbi se časno borili

Bronzu su osvojili i vaterpolisti, ali umesto da budemo ponosni na njih, morali smo da crvenimo, jer će oni koji bi trebalo da nas predstavljaju u najboljem svetlu ostati upamćeni kao jedini koji su uspeli da se potuku u Olimpijskom selu, i to među sobom!

Ostali su se časno borili i uglavnom slavno propali. Nijedan naš atletičar, izuzimajući maratonku Oliveru Jevtić i hodače Predraga i Nenada Filipovića, u čijim disciplinama nije bilo kvalifikacija, nisu uspeli da se plasiraju u finale. Nekima je nedostajao santimetar-dva, a nekima mnogo više... Nadali smo se da će strelci nastaviti običaj koji traje još od Seula i doneti nam neku medalju, ali ovoga puta Jasna Šekarić i ostali nisu bili dovoljno precizni. Odbojkaši i odbojkašice dalje od četvrtfinala nisu mogli, a do finala nije uspeo da se probije ni neko od veslača.

Igre u Pekingu ostaće upamćene i po tome što, prvi put od Barselone 1992. godine, Amerikanci nisu bili najuspešniji. Osvojili su najviše medalja - 110, ali su ih Kinezi razbili u broju osvojenih zlatnih medalja - 51 prema 36. Takođe, postavljeno je čak 40 svetskih rekorda.

Ove OI iznedrile su i dvojicu najbržih ljudi koje je svet ikada video. Amerikanac Majkl Felps bio je neprikosnoven u vodi i sa osam zlatnih medalja oborio rekord legendarnog Marka Špica, koji je 1972. godine u Minhenu osvojio sedam zlata. Felps u vodi, a na zemlji - Usein Bolt. Jamajčanin je osvojio zlatne medalje u trkama na 100 i 200 metara, kao i u štafeti 4x100 metara, i u sve tri discipline postavio nove svetske rekorde, što nikome dosad nije pošlo za rukom. Trenutak kada je Bolt u finalnoj trci na 100 metara postavio novi svetski rekord (9,69), i to tako što je poslednjih 20 metara trčkarao lupajući se rukama u grudi, ući će u antologiju.

Krah američke atletike

Američka atletika, a pre svega njihovi sprinteri, doživeli su debakl u Pekingu, a primat je preuzela Jamajka. S druge strane, Ameri mogu da budu ponosni na svoje košarkaše, koji su ovoga puta opravdali nadimak „drim tim".

Spektakularnom ceremonijom juče završene 24. olimpijske igre u Pekingu! Kineske igračice na simboličan način ugasile olimpijski plamen, a Dejvid Bekam najavio novu feštu, 2012. u Londonu

Olimpijske igre u Pekingu završene su juče svečanom ceremonijom zatvaranja, ništa manje spektakularnom od one kojom su i počele pre dvadesetak dana, čime je i zvanično stavljena tačka na verovatno najveći sportski festival u istoriji čovečanstva!

Kada najmnogoljudnija nacija na svetu organizuje najveću sportsku manifestaciju na planeti, očekivano je da ona protekne u znaku megalomanije i rušenja svih uspostavljenih standarda, ali je ono što su Kinezi uradili ipak zapanjilo celokupnu svetsku javnost. Bile su to najmasovnije, najspektakularnije, najskuplje i svakako najbolje organizovane Olimpijske igre u istoriji, a svako ko bude hteo da ih nadmaši moraće da potroši bar milijardu više od Kineza. A, prema nezvaničnim informacijama, Peking 2008. koštao je 43 milijarde dolara...

Bilo kako bilo, „Ptičje gnezdo" ponovo je ugostilo na hiljade artista i bubnjara, žonglera i „letećih" gimnastičara, a o bojama i vatrometu bolje i da ne govorimo. Na stadion su opet izašli i sportisti sve 204 zemlje učesnica, ovoga puta neki od njih imali su i medalje oko vrata, a pozdravni govor održao je predsednik MOK-a Žak Rog. Olimpijski plamen 8. avgusta zapalio je Li Ning, a juče su ga, uz tužnu muziku i obilje specijalnih efekata, ugasile preslatke kineske igračice.

Osam minuta za London

London je za svoju promociju imao protokolom predviđenih osam minuta, što je prestonica Velike Britanije maksimalno iskoristila. Prezentujući simbole grada koji će ugostiti OI 2012. godine, kao što su čuveni pešački prelaz na Abi roudu ili simpatični dabldeker autobus, London se predstavio kao domaćin koji je rad da nadmaši sve do sada organizovane Igre, što mu posle ovih u Pekingu neće biti nimalo lako.

Dabldeker kao bina

Elem, iz legendarnog dabldekera, koji se u jednom trenutku pretvorio u nekakvu binu (u maniru najmodernijeg „transformersa"), izašla je najpre devojčica Tajiba Dudvala noseći fudbalsku loptu, zatim pevačica Liona Luis i gitarista Džimi Pejdž, a kao vrhunac programa pojavio se Dejvid Bekam, nekada najbolji fudbaler planete, koji je ujedno bio jedan od glavnih „ambasadora" Londona u misiji dobijanja organizacije Olimpijskih igara...

Tačno je ono što piše u medijima o sukobu između Denisa i mene, ali neću da pričam detalje dok se ne oporavim, rekao srpski vaterpolista za Press kada smo ga juče posetili na Ortopedskoj klinici „Banjica"

Proslavljeni srpski vaterpolista Aleksandar Šapić potvrdio je za Press da je u Pekingu polomio nogu posle tuče sa Denisom Šefikom, kao i da je tačna gotovo kompletna priča koja se u medijima pojavila o tom sukobu!

Iz apartmana 382 Odeljenja za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Ortopedske klinike na Banjici, Šapić je poručio da o sukobu sa saigračem iz reprezentacije ne želi da govori u prvim satima posle osvajanja bronzane medalje na Olimpijskim igrama, ali da će posle povratka srpskih „delfina" iz Pekinga i operacije fibule desne noge biti pravi trenutak da svako kaže šta ima!

Na naše, ali i veliko iznenađenje samog Šapića, juče smo veoma lako stigli do njega! Ekipa Pressa se bez problema ušetala u Ortopedsku kliniku na Banjici, budući da na ulazu u zgradu nije postojalo nikakvo obezbeđenje, niti kontrola. Posle malo vršljanja po uglavnom pustim holovima, ljubazno osoblje nam je pomoglo da pronađemo srpskog reprezentativca, koji se nalazio u apartmanu 382! Iskreno rečeno, očekivali smo „milion" prepreka kako bismo došli do VIP gosta, naročito u trenutku kada je on, među novinarima, jedna od najtraženijih osoba u Srbiji!

Uživajte u bronzi

Šapić je, logično, bio zatečen posetom „sedme sile" i posle odgovora na pitanje kako smo ga uopšte pronašli, ljubazno nam je objasnio svoju situaciju.

- Znam zbog čega ste došli, ali pre svega ne želim da me fotografišete, jer nema potrebe da od ovoga pravimo predstavu. Takođe, ne želim ništa posebno da pričam u ovom trenutku. Jutros smo osvojili bronzanu medalju na Olimpijskim igrama, što je odličan rezultat i čestitam momcima na uspehu. Mislim da bi pre svega trebalo da se piše o tome, jer smo zbog toga bili u Kini i za to smo se spremali sve ovo vreme - odgovorio nam je Šapić.

U vrlo skromnoj sobici, koju na Ortopedskoj klinici ambiciozno nazivaju apartmanom, pored najboljeg strelca naše vaterpolo reprezentacije svih vremena nalazio se mali televizor na kojem je naš as juče ujutro ispratio borbu Srbije i Crne Gore za bronzanu medalju, a po podne posmatrao zatvaranje OI. Pored njegovog kreveta bilo je i „brdo" novina. Zato je logično bilo da ga priupitamo da li je istina sve što u raznim izdanjima piše o incidentu između njega i Denisa Šefika.

Svi da kažemo istinu

- Vidim da se mnogo pisalo o tome, i u suštini to je istina, napisano je ono što se i dogodilo. Međutim, ne želim sada da pričam o tome, da dajem svoje viđenje stvari. Hajde da sada uživamo u osvojenoj medalji. Sutra (danas, prim. aut.) ću biti operisan, a nadam se da ću za dva ili tri dana biti u mobilnom stanju. Do tada će se vratiti i reprezentacija iz Pekinga, pa će to biti pravi momenat da svako kaže šta ima i da lepo objasnimo šta se dešavalo. Uradićemo to pred svim novinarima, kako i dolikuje - smireno je govorio Šapić.

Budući da je bilo vreme posete i da se Šapić nalazio u društvu starijeg gospodina, nismo želeli više da uznemiravamo legendu srpskog vaterpola, pa smo mu samo poželeli što brži oporavak i povratak u bazen, a novi susret zakazali za dane kada se oporavi od operacije i kada iz Pekinga stigne i njegov „komad" olimpijske bronze!

- Nadam se tome i hvala što ste došli - ljubazno nas je, uz osmeh, ispratio Aleksandar Šapić.

ŠEFIK: MORAO SAM DA GA UDARIM!

Golman vaterpolo reprezentacije Srbije Denis Šefik, koji je u subotu u tuči polomio nogu drugu iz ekipe Aleksandru Šapiću, rekao je juče da je do tog sukoba jednostavno moralo da dođe.

Šefik, koji nije želeo da daje izjave za medije, uz obećanje da će o svemu pričati u sredu, pre i posle meča sa Crnogorcima uporno je objašnjavao ljudima oko sebe da je bilo pitanje dana kada će se potući sa Šapićem.

- Je.. ga, to je moralo da se dogodi. Bilo je pitanje dana kada će stvar pući. Nisam imao kud, morao sam da ga udarim - rekao je Šefik juče u Pekingu u privatnom razgovoru.

Inače, Šefik je jučerašnji meč protiv Crne Gore presedeo na klupi, i to sa rukom u gipsu. Prema nezvaničnim, ali vrlo pouzdanim informacijama, njemu je ruka slomljena u trenutku kada je pesnicom udario Šapića. Takođe, Šapićeva kost nije slomljena posle pada sa stepenica, već tako što je, tokom međusobnog gušanja i rvanja, Šefik seo na njegovu nogu, a usled ogromnog pritiska (naš golman je sa 120 kilograma uz Dejana Savića najteži vaterpolista na turniru) fibula je pukla na čak tri mesta.

Ipak, i dalje je nerazjašnjeno zbog čega su se Šefik i Šapić potukli. Prema jednoj verziji, Šapić je optužio Šefika da je uzeo novac od Crnogoraca da ih pusti u finalu Evropskog prvenstva u Malagi, a prema drugoj najbolji strelac našeg tima je već duže vreme provocirao saigrače tražeći od njih da ga slušaju i insistirajući na tome „da je najjači". U svakom slučaju, šta god je Šapić rekao i uradio, to je iznerviralo Šefika do te mere da ga udari. Njegove reči „da je to moralo da se dogodi" jasno govore da sukob nije od juče i potkrepljuje sumnje da u nacionalnom timu postoje dva klana, koje predvode sa jedne strane Šapić, a sa druge Vladimir Vujasinović. Navodno, ta podela traje od SP u Melburnu prošle godine.

Kao što je poznato, Šapić se u Beograd vratio još juče, a postoje indicije da će se i Šefik vratiti u Srbiju odvojeno od ostatka tima. Srpski vaterpolisti stižu u Beograd, preko Dubaija, u UTORAK U 11 ČASOVA.

Tačno je ono što piše u medijima o sukobu između Denisa i mene, ali neću da pričam detalje dok se ne oporavim, rekao srpski vaterpolista za Press kada smo ga juče posetili na Ortopedskoj klinici „Banjica"

Proslavljeni srpski vaterpolista Aleksandar Šapić potvrdio je za Press da je u Pekingu polomio nogu posle tuče sa Denisom Šefikom, kao i da je tačna gotovo kompletna priča koja se u medijima pojavila o tom sukobu!

Iz apartmana 382 Odeljenja za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Ortopedske klinike na Banjici, Šapić je poručio da o sukobu sa saigračem iz reprezentacije ne želi da govori u prvim satima posle osvajanja bronzane medalje na Olimpijskim igrama, ali da će posle povratka srpskih „delfina" iz Pekinga i operacije fibule desne noge biti pravi trenutak da svako kaže šta ima!

Na naše, ali i veliko iznenađenje samog Šapića, juče smo veoma lako stigli do njega! Ekipa Pressa se bez problema ušetala u Ortopedsku kliniku na Banjici, budući da na ulazu u zgradu nije postojalo nikakvo obezbeđenje, niti kontrola. Posle malo vršljanja po uglavnom pustim holovima, ljubazno osoblje nam je pomoglo da pronađemo srpskog reprezentativca, koji se nalazio u apartmanu 382! Iskreno rečeno, očekivali smo „milion" prepreka kako bismo došli do VIP gosta, naročito u trenutku kada je on, među novinarima, jedna od najtraženijih osoba u Srbiji!

Uživajte u bronzi

Šapić je, logično, bio zatečen posetom „sedme sile" i posle odgovora na pitanje kako smo ga uopšte pronašli, ljubazno nam je objasnio svoju situaciju.

- Znam zbog čega ste došli, ali pre svega ne želim da me fotografišete, jer nema potrebe da od ovoga pravimo predstavu. Takođe, ne želim ništa posebno da pričam u ovom trenutku. Jutros smo osvojili bronzanu medalju na Olimpijskim igrama, što je odličan rezultat i čestitam momcima na uspehu. Mislim da bi pre svega trebalo da se piše o tome, jer smo zbog toga bili u Kini i za to smo se spremali sve ovo vreme - odgovorio nam je Šapić.

U vrlo skromnoj sobici, koju na Ortopedskoj klinici ambiciozno nazivaju apartmanom, pored najboljeg strelca naše vaterpolo reprezentacije svih vremena nalazio se mali televizor na kojem je naš as juče ujutro ispratio borbu Srbije i Crne Gore za bronzanu medalju, a po podne posmatrao zatvaranje OI. Pored njegovog kreveta bilo je i „brdo" novina. Zato je logično bilo da ga priupitamo da li je istina sve što u raznim izdanjima piše o incidentu između njega i Denisa Šefika.

Svi da kažemo istinu

- Vidim da se mnogo pisalo o tome, i u suštini to je istina, napisano je ono što se i dogodilo. Međutim, ne želim sada da pričam o tome, da dajem svoje viđenje stvari. Hajde da sada uživamo u osvojenoj medalji. Sutra (danas, prim. aut.) ću biti operisan, a nadam se da ću za dva ili tri dana biti u mobilnom stanju. Do tada će se vratiti i reprezentacija iz Pekinga, pa će to biti pravi momenat da svako kaže šta ima i da lepo objasnimo šta se dešavalo. Uradićemo to pred svim novinarima, kako i dolikuje - smireno je govorio Šapić.

Budući da je bilo vreme posete i da se Šapić nalazio u društvu starijeg gospodina, nismo želeli više da uznemiravamo legendu srpskog vaterpola, pa smo mu samo poželeli što brži oporavak i povratak u bazen, a novi susret zakazali za dane kada se oporavi od operacije i kada iz Pekinga stigne i njegov „komad" olimpijske bronze!

- Nadam se tome i hvala što ste došli - ljubazno nas je, uz osmeh, ispratio Aleksandar Šapić.

ŠEFIK: MORAO SAM DA GA UDARIM!

Golman vaterpolo reprezentacije Srbije Denis Šefik, koji je u subotu u tuči polomio nogu drugu iz ekipe Aleksandru Šapiću, rekao je juče da je do tog sukoba jednostavno moralo da dođe.

Šefik, koji nije želeo da daje izjave za medije, uz obećanje da će o svemu pričati u sredu, pre i posle meča sa Crnogorcima uporno je objašnjavao ljudima oko sebe da je bilo pitanje dana kada će se potući sa Šapićem.

- Je.. ga, to je moralo da se dogodi. Bilo je pitanje dana kada će stvar pući. Nisam imao kud, morao sam da ga udarim - rekao je Šefik juče u Pekingu u privatnom razgovoru.

Inače, Šefik je jučerašnji meč protiv Crne Gore presedeo na klupi, i to sa rukom u gipsu. Prema nezvaničnim, ali vrlo pouzdanim informacijama, njemu je ruka slomljena u trenutku kada je pesnicom udario Šapića. Takođe, Šapićeva kost nije slomljena posle pada sa stepenica, već tako što je, tokom međusobnog gušanja i rvanja, Šefik seo na njegovu nogu, a usled ogromnog pritiska (naš golman je sa 120 kilograma uz Dejana Savića najteži vaterpolista na turniru) fibula je pukla na čak tri mesta.

Ipak, i dalje je nerazjašnjeno zbog čega su se Šefik i Šapić potukli. Prema jednoj verziji, Šapić je optužio Šefika da je uzeo novac od Crnogoraca da ih pusti u finalu Evropskog prvenstva u Malagi, a prema drugoj najbolji strelac našeg tima je već duže vreme provocirao saigrače tražeći od njih da ga slušaju i insistirajući na tome „da je najjači". U svakom slučaju, šta god je Šapić rekao i uradio, to je iznerviralo Šefika do te mere da ga udari. Njegove reči „da je to moralo da se dogodi" jasno govore da sukob nije od juče i potkrepljuje sumnje da u nacionalnom timu postoje dva klana, koje predvode sa jedne strane Šapić, a sa druge Vladimir Vujasinović. Navodno, ta podela traje od SP u Melburnu prošle godine.

Kao što je poznato, Šapić se u Beograd vratio još juče, a postoje indicije da će se i Šefik vratiti u Srbiju odvojeno od ostatka tima. Srpski vaterpolisti stižu u Beograd, preko Dubaija, u UTORAK U 11 ČASOVA.